Najveći protest otkako je Emanuel Makron na funkciji predsednika Francuske, zbog penzione reforme koju je predložila njegova vlada, mogla bi da dovede do dugačke bitke jer ni on, ni sindikati radnika ne ostavljaju prostor za kompromis, piše "Blumberg".
Juče je više od milion ljudi izašlo na ulice gradova širom Francuske, a predvodili su ih sindikati koji se protive planu kojim se predviđa podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine.
Ohrabreni snažnim protivljenjem javnosti, sindikati su pozvali na još jedan koordinisani protest 31. januara.
"Ova reforma je neprihvatljiva i protivna je interesima građana", navodi se u zajedničkom saopštenju sindikata.
Inače, i prethodne francuske vlade su pokušavale da reformišu penzioni sistem, tako da građani rade duže pre nego što odu u penziju. Međutim, za mnoge vlade ti pokušaji su bili pogubni.
Sada će produžena konfrontacija testirati odlučnost Makrona koji je penzionu reformu opisao kao suštinski korak za trasnformaciju francuske ekonomije, piše "Blumberg".
"Snažno verujemo da je ova reforma neophodna", rekao je ministar finansija Bruno le Mer.
On je dodao da će insistirati na toj reformi bez obzira na debate u parlamentu Francuske, ali je naveo da će možda doći do određenih promena, odnosno "poboljšanja" samog plana.
Međutim, guranje ovog plana potrošilo bi Makronov politički kapital koji je već okrnjen jer je ostao bez većine u parlamentu. Odustajanje, sa druge strane, dovelo bi u sumnju njegovu sposobnost da sprovodi reforme, a moglo bi da ugrozi već poljuljane javne finansije, s obzirom na to da je Francuska dostigla rekordni dug od 114 odsto BDP-a.
Glavno pitanje u narednom periodu odnosiće se na to da li sindikati mogu da zadrže podršku javnosti.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da za sada imaju ogromnu podršku u populaciji, dok samo 28 odsto građana Francuske podržava reformu penzionog sistema.
Reforma penzionog sistema - rizik po rejting
Ono što daje poseban pečat ovim štrajkovima je i netipična sloga najčešće razjedinjenih sindikata radnika.
Sindikati nisu bili složni u ovoj meri još od protesta protiv reforme penzionog sistema tadašnjeg predsednika Nikole Sarkozija 2010. godine, kaže Žan Grose iz istraživačkog centra Fondacije Žan Žar.
Sarkozijev rejting se nikada nije vratio i već nakon izbora 2012. godine njega je zamenio Fransoa Oland koji je pristao da odustane od nekih promena.
"Reforma je prošla, ali je šokirala zemlju, zbog čega je vlada platila visoku političku cenu", podseća Grose.
Pre Olanda i Sarkozija, 1995. godine francuski premijer Alan Župe je odustao od reformi usled protesta koji su blokirali zemlju na mesec dana.
Međutim, Makron je već odustao od reformi 2019. godine zbog jedne od najdužih blokada saobraćaja u istoriji Francuske. Iz vlade je tada saopšteno da je plan zamrznut, da bi kasnije bilo saopšteno da se od reformi odustalo zbog pandemije virusa korona.
Ovog puta, predsednik Francuske je nagovestio da neće popustiti, te da je duži rad Francuza od suštinskog značaja za povećanje relativno niske stope zaposlenosti među starijima, ali i za smanjenje deficita u javnom sistemu koji se finansira doprinosima radnicima.
Iako su iz Makronove vlade nagovestili da bi moglo da dođe do manjih izmena plana nakon rasprave u parlamentu, ali malo je verovatno da će promena starosne granice biti promenjena.
"Ova reforma treba da se sprovede, zato ćemo to učiniti sa poštovanjem i u dijalogu, ali odlučno i sa osećajem odgovornosti", zaključio je Makron.