Evropska komisija će verovatno probiti sopstveni zakonski rok za objavljivanje odluke o tome koje zemlje EU treba da dobiju pomoć zbog problema sa migracijama – i ne deluje da je previše zabrinuta zbog toga.
Novi zakon EU koji reguliše azil i migracije nalaže da Komisija danas mora da odluči koje su zemlje članice pod pritiskom migracija i da predloži kako bi tzv. mere solidarnosti trebalo da se raspodele.
Dvojica evropskih diplomata izjavila su za "Politiko" da će Komisija verovatno propustiti taj rok, iako nije jasno koliko dugo će kašnjenje trajati.
Na pitanje novinara u Luksemburgu u utorak o tome koliko će predlozi kasniti, komesar za migracije Magnus Bruner nije negirao odlaganje, niti je delovao zabrinuto.
"Siguran sam da ćemo uspeti da postignemo dogovor. I ne mislim da je bitno da li je to nekoliko dana ranije ili kasnije – važno je da to funkcioniše", rekao je Bruner.
On je priznao da je rok propisan zakonom, ali je rekao da je "ovo prvi put da radimo ovu vežbu... Nije tako lako, jer je prvi put".
Ministri se u utorak sastaju u Luksemburgu kako bi se prvi put izjasnili o nizu planova EU usmerenih na smirivanje rastućeg nezadovoljstva javnosti zbog migranata.
Diskusije dolaze uoči sastanka 27 lidera EU na Evropskom savetu u Briselu kasnije ovog meseca, prema dokumentima u koje je "Politiko" imao uvid. Potencijalno odlaganje dešava se usred političkog haosa u Francuskoj i pred izbore u Holandiji — u obe zemlje migracije su visoko na političkoj agendi.
Međutim, već je bilo nesuglasica na tlu "starog kontinenta" o pitanju migranata, posebno nakon predloga premijera Velike Britanije Kira Starmera da na prostoru Balkana izgradi "povratne centre".
Usledilo je negodovanje Britanske obaveštajne službe MI6 koja je uložila prigovor na taj plan jer region ima previše dobre veze sa Rusijom.
Prema sistemu solidarnosti, koji je dogovoren kao deo ključnog pakta EU o migracijama, zemlje članice mogu da biraju da li će prihvatiti migrante iz zemalja koje se suočavaju s velikim migracionim pritiskom ili da ih podrže finansijski i slanjem osoblja.
Međutim, neke zemlje članice nisu zadovoljne Italijom i Grčkom — za koje se očekuje da budu označene kao primaoci pomoći — zato što, prema njihovom mišljenju, ne ispunjavaju svoj deo obaveza, odbijajući da obrađuju migracione slučajeve u skladu sa tzv. Dablinskim pravilima. Ta pravila određuju koja zemlja treba da obradi zahtev za azil, što je najčešće zemlja ulaska u EU.
"Uspeh pakta o azilu i migracijama, čiji je ciklus solidarnosti jedan od temelja, zavisi od međusobnog funkcionisanja tih elemenata", izjavila je belgijska ministarka za migracije Anelin Van Bosuit.
Prema podacima statističke agencije EU, Italija je u 2024. godini primila 42.807 zahteva iz drugih zemalja EU da ponovo prihvati azilante ili preuzme obradu njihovih zahteva, ali je prihvatila samo 60. Grčka je primila 17.163 zahteva, a prihvatila samo 26.