Spaljen Kuran: Protesti u Stokholmu, protiv Turske i protiv ulaska Švedske u NATO (VIDEO)

Tursko ministarstvo pozvalo je Švedsku da kazni odgovorne i sve zemlje da preduzmu konkretne korake protiv islamofobije

U Stokholmu su danas održani odvojeni protesti protiv Turske i nastojanja Švedske da postane punopravna članica NATO, a ispred turske ambasade, na jednom od protesta, političar krajnje desnice Rasmus Paludan spalio je Kuran.

Paludan je vođa danske krajnje desničarske političke partije Hard lajn, a on ima i švedsko državljanstvo, preneo je Rojters.

Paludan je u prošlosti održao niz demonstracija sa spaljivanjem isalmske svete knjige.

Tursko ministarstvo spoljnih poslova najoštrije je osudilo spaljivanje Kurana, ukazujući da je to antiislamski čin, koji vređa muslimanske vrednosti pod maskom slobode izražavanja, što je potpuno neprihvatljivo.

Tursko ministarstvo pozvalo je Švedsku da kazni odgovorne i sve
zemlje da preduzmu konkretne korake protiv islamofobije.

Protiv ulaska Švedske u NATO

Odvojeni protest održan je u Stokholmu u znak podrške Kurdima
i protiv nastojanja Švedske da uđe u NATO.

Treći protest održala je grupa proturskih demonstranata ispred turske ambasade.

Sva tri protesta imala su dozvole policije za održavanje.

Na demonstracijama u znak protesta protiv kandidature Švedske za članstvo u NATO i podršku Kurdima, govornici su stajali ispred velikog crvenog transparenta sa napisom "Svi smo mi PKK", koji se odnosi na Radničku partiju Kurdistana, zabranjenu, pored ostalih zemalja, u Turskoj, Švedskoj i SAD.

Na tom skupu učestvovalo je nekoliko stotina prokurdskih i levičarskih pristalica.

Turska je saopštila ranije danas da je, zbog održavanja protesta u Stokholmu, odložena posetu Ankari švedskog ministra odbrane Pala
Džonsona planiranu za 27. januar.

Džonson je rekao da se sastao sa turskim ministrom odbrane u petak
tokom skupa zapadnih saveznika u Nemačkoj i da je odlučeno da se planirani sastanak odloži.

Švedska i Finska podnele su zahtev za punopravno članstvo u NATO u maju prošle godine, a Ankara svoju ratifikaciju tih zahteva uslovljava izručenjem kurdskih i drugih terorista.