Evropski plan da se zamrznuta ruska državna sredstva iskoriste za finansiranje Ukrajine suočava se s novim preprekama, nakon što su Belgija i Slovačka odbile da podrže inicijativu.
Belgija traži finansijske garancije od drugih članica EU pre nego što pristane na plan kojim bi se ruska sredstva, zamrznuta na njenoj teritoriji, koristila kao osnova za zajam Ukrajini.
Garancije EU nisu bile dovoljne da se ubedi belgijski premijer Bart de Vever, zbog čega Evropska komisija radi na pravnoj "rupi" koja bi omogućila da ruska sredstva ostanu zamrznuta, ali dosad bez uspeha.
Dodatni problem izazvao je slovački premijer Robert Fico, koji je poručio da se njegova zemlja neće uključivati u "pravne ili finansijske šeme" ako bi novac bio namenjen vojnim troškovima Kijeva.
"Slovačka neće učestvovati ni u kakvim planovima za zaplenu ruske imovine ako bi sredstva išla na vojnu pomoć Ukrajini", izjavio je Fico za javni servis STVR.
Njegov stav, zajedno s poznatim protivljenjem Mađarske, mogao bi da ugrozi čitav plan, jer EU mora svakih šest meseci da obnavlja sankcije Rusiji jednoglasno.
Evropska komisija razmatra i alternativne načine za podršku Ukrajini, uključujući korišćenje fonda od 150 milijardi evra za zajedničku nabavku naoružanja (SAFE). Pominje se i mogućnost da Norveška pruži finansijsku garanciju, iako su šanse za to male.
Ministri finansija EU trebalo bi da o ovoj temi raspravljaju na narednom sastanku u Briselu, dok se odluka lidera očekuje sredinom decembra. Zvaničnici upozoravaju da bi svaki dalji zastoj mogao da ugrozi i kredite Međunarodnog monetarnog fonda, koji zavise od finansijske stabilnosti Ukrajine.