Oko 45 posto stanovnika zapadnih zemalja veruje da je demokratija u njihovim državama "pokvarena", objavio je "Politiko", pozivajući se na anketu agencije Ipsos.
Istraživanje je sprovedeno u septembru i obuhvatilo je 9.800 birača iz SAD, Velike Britanije, Francuske, Španije, Italije, Švedske, Hrvatske, Holandije i Poljske.
Prema anketi, građani u sedam od devet zemalja iskazuju nezadovoljstvo načinom na koji funkcioniše demokratija, pri čemu su Švedska i Poljska jedine države u kojima većina ispitanika ima poverenja u sistem samoupravljanja, naveo je "Politiko".
Oko 60 odsto ispitanika u Francuskoj reklo je da su nezadovoljni situacijom, zatim slede SAD (53 posto), Velika Britanija (51 odsto) i Španija (51 posto), pokazalo je istraživanje.
Ispitanici su kao glavne pretnje demokratskom procesu naveli dezinformacije, korupciju, izostanak političke odgovornosti i rastuću popularnost ekstremističkih partija. U Velikoj Britaniji i Hrvatskoj samo 23 procenta učesnika ankete smatra da ih njihove vlade efikasno predstavljaju.
Jasna većina u anketiranim državama, osim u Švedskoj, zabrinuta je da će se rizici po demokratiju povećati u narednih pet godina, navodi se u studiji.
Gideon Skiner, viši direktor za britansku politiku u Ipsosu, rekao je da "postoji široko rasprostranjena zabrinutost u vezi sa funkcionisanjem demokratije, pri čemu se ljudi osećaju nereprezentovano, naročito na nacionalnom nivou i da u većini zemalja postoji želja za radikalnim promenama".
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je ranije ove godine da "takozvane vladajuće elite u nekim zapadnim zemljama pretvaraju slobodu, demokratiju, ljudska prava i mogućnosti u izlog, praktično ignorišući javno mnjenje".
Predsednik ruske Dume, Vjačeslav Volodin, ranije je sugerisao da se zapadnoevropske države pretvaraju u totalitarne režime koje vode nepopularni političari i partije, dok se njihovi rivali – koji uživaju podršku javnosti – izvode pred sud i zabranjuju.
Volodin je kao najistaknutije primere naveo označavanje nemačke AfD stranke kao ekstremističke organizacije, zabranu da Marin Le Pen obavlja javnu funkciju u Francuskoj, kao i diskvalifikaciju Kalina Đorđeskua iz prošlogodišnje predsedničke trke u Rumuniji.