Estonska vlada je početkom meseca naložila ministarstvima da u roku od mesec dana razviju plan za uvođenje graničnog pojasa, koja će Estoniji omogućiti da primeni svoje zakone i vrši kontrolu u pomorskoj zoni, prenosi "Gazeta.ru". Ako bi Estonija uvela granični pojas u Baltičkom moru, prilaz Sankt Peterburgu morskim putem bi se blokirao.
Estonski zvaničnici tvrde da im je uvođenje graničnog pojasa neohodno za poštovanje zakona i kako bi mogli da kontrolišu pomorsku zonu.
Uvođenje graničnog pojasa omogućava da se vrši nadzor i kontrola u krugu od 24 nautičke milje od osnovne linije estonskog teritorijalnog mora, tj. 12 nautičkih milja od spoljne granice teritorijalnog mora.
"Granični pojas je pomorska zona uz teritorijalno more koja se uređuje zakonom obalne države", rekao je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Tartuu i istraživač u Norveškom centru za pomorsko pravo Alekandar Lot.
Šta kažu zvaničnici
Prema rečima ministra spoljnih poslova Urmasa Reinsalua, to bi imalo pozitivan uticaj na bezbednost Estonije, zaštitu životne sredine, kao i arheoloških i istorijskih predmeta pronađenih u moru.
Direktorka Biroa za međunarodno pravo Ministarstva spoljnih poslova Kristi Lend, je takođe izjavila da će granični pojas postati dodatna pomorska zona pod kontrolom Republike Estonije.
"Razmatrajući različite mogućnosti koje međunarodna Konvencija za morsko pravo dodatno nudi obalnim državama, smatrali smo da u trenutnoj bezbednosnoj situaciji i u situaciji kada mi, kao obalna država, želimo da imamo veću kontrolu na Baltičkom moru, definisanje graničnog pojasa bi Estoniji omogućilo da prati poštovanje svojih zakonskih propisa u vezi sa carinskim i poreskim pitanjima, pitanjima imigracije, sanitarnim pitanjima, kao i zaštitom arheoloških objekata", objasnila je Kristi Lend.
Granični pojas i sankcije protiv Rusije
Na pitanje novinara, da li je uvođenje graničnog pojasa potrebno za dodatnu, efikasniju primena sankcija protiv Rusije i gonjenje onih koji ih ne budu poštovali, estonski ministar spoljnih poslova Reinsaul dao je negativan odgovor.
Podsećamo da je Reinsaul danas saopštio da ruski ambasador u zemlji Vladimir Lipajev mora da napusti Talin istovremeno sa odlaskom estonskog ambasadora Margusa Laidrea iz Moskve.
Međutim, stručnjak za pomorsko pravo sa Univerziteta u Tartuu smata da bi to mogao da bude jedan od skrivenih motiva za takav potez.
Zašto se Estonija širi u istočnom delu mora kad više mesta ima u zapadnom?
I Lot i Land su objasnili da su u Finskom zalivu Estonija i Finska postavile granicu svog teritorijalnog mora na takav način da zona slobodne plovidbe ima širinu od tri nautičke milje.
Iako Konvencija o pravu mora dozvoljava da širina graničnog pojasa bude do 12 nautičkih milja od spoljne granice teritorijalnog mora, u Finskom zalivu ne može da se proteže toliko daleko jer mora da se graniči sa linijom koja deli zaliv, tj. može se prostirati najviše tri nautičke milje od spoljne granice teritorijalnog mora Estonije.
Iako bi prema zapadu Estonija mogla da ima svih 24 nautičkih milja, jer se u tom pravcu ne bi susrela ni sa čijim graničnim pojasom ili teritorijalnim vodama neke druge zemlje, Estonija je izabrala da vodeni prostor zauzima prema istoku.
Ovaj njen potez može da ukazuje na skrivenu nameru o kojoj je Lot govorio, a to je sprečavanje pristupa morskim putem prema sankt Peterburgu.
Sličan potez Finske bi dobro došao
Prema Lotu, budući da Finska, za razliku od Švedske, Danske i Nemačke, nije uvela granični pojas, sa izuzetkom malog proširenja carinske zone od dve nautičke milje, bilo bi dobro kada bi i sused sa severa zauzeo morski prostor koji mu prema Konvenciji za morsko pravo pripada.
"Finska ima isto pravo, ali to je naravno samo njena suverena odluka i Estonija ne može ni na koji način da utiče na to. Iako bi bilo veoma poželjno kada bi Finska i Estonija donele istu odluku", rekao je on.