Svet
Gde su granice demokratije: Čvrsta ruka ima uporište u državnom interesu
Ne treba sakralizovati jedan tip vladavine kao demokratski. To što se u Evropi taj sistem odnosa dobro pokazao, ne znači da je svuda dobar. Postoje države u kojima mora da se vlade drugačije, smatra sagovornik "Jutra na RT", glavni urednik "Novog standarda" Aleksandar Vujović
Odlučnost mladog predsednika El Salvadora Najiba Bukelea da izbaci svoj narod iz zagrljaja mafije, dovela ga je u sukob sa korumpiranim sudijama i stranim pokroviteljima ideologije ljudskih prava - isti oni koji su ravnodušni na stradanje miliona koji su iskusili agresivnost liberalnih demokratija, odjednom su zabrinuti za ljudska prava serijskih silovatelja, ubica, razbojnika.
O granicama demokratije u emisiji "Jutro na RT" govorio je glavni urednik "Novog standarda" Aleksandar Vujović.
Komentarišući kako je istovremeno Bukele omiljen u narodu, a s druge strane, predmet kritika organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava, Vujović ističe da je situacija slična kao u Kini.
"Imate lidera koji je narodu dao ono što su želeli, a to je bezbednost. El Salvador je dugo bio u vrhu po broju ubistava, a sada spada u red bezbednih zemalja. Bukele je uveo vanredno stanje, način na koji se izborio sa kriminalnim krugova, teško je ponoviti. Sama činjenica da on vlada iz pomoć vanrednog stanja u odsustvu rata, već nekoliko godina, je specifičan", navodi Vujović.
Kako ističe, Bukele ima dobre odnose sa krugovima koji su danas na vlasti u Americi i dodaje da njegova popularnost pokazuje da je reč o harizmatičnom lideru.
"Nisam za to da mi odavde i bilo odakle u svetu treba da držimo njima predavanje kakvog lidera treba da izaberu. Jedini koji ima pravo glasa je narod El Salvadora", navodi Vujović.
Osvrćući se na "teritoriju priče" o autoritarnim režimima, Vujović objašnjava da oni moraju da se baziraju na nečemu.
"U ovom slučaju bi to bio državni interes. Slično je u Rusiji. U Rusiji je čvrsta ruka jer postoji konsenzus između naroda i vladara da mora da se brani nacionalni interes. Sve dok je to tako, dok ne radi za ličnu korist već korist naroda, to ima smisla. Mora da postoji pretpostavka da lider radi u korist naroda i države", navodi sagovornik "Jutra na RT".
Kako kaže, ne treba sakralizovati jedan tip vladavine kao demokratski.
"To što se u Evropi taj sistem odnosa dobro pokazao, ne znači da je svuda dobar. Postoje države u kojima mora da se vlade drugačije. Mi imamo neku našu tradiciju, na nju treba da se oslanjamo. Ne bi trebalo da se nekritički kopira zapadni model gde se pravi jedno društvo koje treba da liči na američki. Mislim da se ne treba usvajati olako tuđa politička praksa", smatra Vujović.
Navodi primer Rusije, ističući da Rusija nije dobro prolazila kroz istoriju, kad je probala demokratiju.
"Mora da se izbaci pretpostavka da svaki režim koji nije demokratski, jeste nemoralan. Moralan je onaj koji radi u interesu", navodi Vujović.
I mađarski premijer Viktor Orban je kako dodaje, dobar pokazatelj.
"On je uspeo da se odupre evropskom lobiju, poslednji je evropski državnik koji igra iznad svoje lige. Uspeo je da se za nedelju dana susretne sa predsednikom Kine, Amerike i Rusije, kome je to uspelo", objašnjava Vujović.
S druge strane, navodi primer predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
"Žena koju niko nije birao određuje šta je demokratija. Kako oni kažu, Fon der Lajenova je demokratski lider, a Orban, koji je izabran sa 60,70 odsto, nije. Oni zovu Orbana antievropskim političarem", navodi Vujović.
Kada je reč o Evropi, napominje da je veoma važno to što je Gruzija uradila po pitanju zakona o nevladinim organizacijama.
"To je merilo hrabrosti i suvereniteta, na neki način da uredite svoju državu da postoji transparentnost, da odbacite dogme iz Brisela. I to je relevantno merilo hrabrosti jednog lidera", zaključuje sagovornik "Jutra na RT".
Live
