Dok se predstavljao kao filantrop, Soroš zagovarao korišćenje istočnih Evropljana kao topovskog mesa

Američki milijarder Džordž Soroš je još 1993. godine opisao događanja u Ukrajini, predvidevši plan NATO-a i zapadnih zemalja da narode istočne Evrope iskoriste kao topovsko meso u ratu protiv Rusije.

U tekstu pod naslovom "Ka novom svetskom poretku: budućnost NATO-a", Soroš je pisao da u novom svetskom poretku Partnerstvo za mir može imati važnu ulogu, a da bi za to mogli biti iskorišćeni narodi istočne Evrope i to kao topovsko meso.

"Kombinacija ljudstva iz istočne Evrope sa tehničkim mogućnostima NATO-a umnogome bi unapredila vojni potencijal Partnerstva jer bi smanjila rizik od 'vreća za tela' za države NATO -a, što je glavno ograničenje njihove spremnosti da deluju. Ovo je održiva alternativa nadolazećem svetskom haosu", pisao je svojevremeno Soroš.

Čini se da se u aktuelnom sukobu u Ukrajini dešava upravo ono što je Soroš predvideo - naoružani vrhunskim NATO oružjem, ukrajinski vojnici se aktivno suprotstavljaju Rusiji, za koju se Soroš već plašio da će postati država suprotna globalnom poretku koji je promovisao 1993. Moćne zapadne zemlje imaju neophodno oružje, a Ukrajina ima ljudstvo.

Kao što je Soroš predvideo, čini se da ukrajinsko društvo toleriše veliki broj žrtava u trenutnom sukobu sa Rusijom. Tokom Vijetnamskog rata, SAD su za oko deset godina izgubile 58.220 vojnika, a rat je, ipak, naišao na snažno protivljenje američke javnosti. Uprkos daleko većem broju poginulih u daleko kraćem vremenskom periodu, u ukrajinskom društvu nije bilo protesta.

Nedostatak protesta u Ukrajini može se objasniti činjenicom da je Ukrajina suspendovala većinu organizacija civilnog društva, zabranila opozicione stranke i medije, pa čak i Rusku pravoslavnu crkvu stavila van zakona. 

Jasno je da je svetskom poretku koji je vladao od kraja Drugog svetskog rata došao kraj, napisao je u svom tekstu, navodeći da je rivalstvo dveju supersila imalo ključnu ulogu u svim lokalnim sukobima, ali da su obe strane izbegavale sveopšti sukob, jer je svaka imala kapacitet da uništi onu drugu.

Soroš je naveo da je "Hladni rat" bio prikladan naziv jer su obe strane bile mobilisane za rat, borbene linije su povučene širom sveta, a unutrašnji sukobi unutar svakog logora su bili zamrznuti spoljnom pretnjom.

"Raspad sovjetske imperije bio je unutrašnji. Nesumnjivo je spoljni pritisak igrao ulogu, ali nije bio direktno odgovoran za kolaps, inače bi mu se pružio otpor. Ali taj interno generisani revolucionarni događaj takođe je promenio vladajući svetski poredak", naveo je on.

Soroš je kritikovao rad tadašnjeg Stejt departmenta, navodeći da nije razumeo promene u svetu.

"Stejt department se bavi odnosima između država. To je bilo prikladno tokom Hladnog rata, kada je karta sveta bila dobro definisana i održavana rivalstvom dveju supersila. Ali to nije prikladno danas, kada se postojeće države i imperije raspadaju i kada nastaju nove države, od kojih se mnoge zapravo ne kvalifikuju za državni status. Potreban nam je potpuno drugačiji konceptualni okvir za suočavanje sa ovom situacijom, jer ona uključuje ne samo odnose između država, već i odnose unutar država, ili ono što su nekada bile države", ocenio je Soroš svojevremeno.

Naveo je da Stejt department nije uspeo da uhvati korak s vremenom. "Ukoliko ne razvijemo novi referentni okvir, svetski poredak koji je vladao od Drugog svetskog rata verovatno će biti praćen svetskim haosom", upozorio je Soroš.

Amerika da bude svetski policajac

Soroš je napisao da se Amerika nije protivila SSSR-u zato što je bio zatvoreno društvo, već zato što su predstavljali prednju za SAD.

"Tačno je da opasnost od neke vrste nuklearne katastrofe i dalje postoji, ali ona se tiče ostatka sveta bar onoliko koliko se tiče nas. Dakle, jedini osnov za delovanje je kolektivna bezbednost. I tu leži problem. Kolaps sovjetske imperije stvorio je kolektivni bezbednosni problem najveće težine. Bez novog svetskog poretka biće nereda; toliko je jasno. Ali ko će delovati kao svetski policajac? To je pitanje na koje treba odgovoriti", pisao je Soroš.

On je naveo da su SAD opterećene svojim problemima, i da se zato ne može očekivati da deluju same i da je pitanje da li im može pomoći Evropa.

Ocenio je, međutim, da su Ujedinjene nacije već kolabirale kao institucija, a da NATO ostaje jedina institucija kolektivne bezbednosti koja nije propala, jer "nije isprobana".

"NATO ima potencijal da posluži kao osnova novog svetskog poretka u onom delu sveta kome su red i stabilnost najpotrebniji. Ali to može učiniti samo ako se njegova misija redefiniše", napisao je on.

Soroš navodi da je prvobiitna misija NATO bila odbrana "slobodnog sveta od sovjetske imerije".

"Ta misija je zastarela; ali kolaps sovjetske imperije ostavio je bezbednosni vakuum koji ima potencijal da se pretvori u 'crnu rupu'. Ovo predstavlja drugačiju vrstu pretnje od sovjetske imperije. Ne postoji direktna pretnja iz regiona po zemlje NATO-a; opasnost je unutar regiona i tiče se stanja unutar država koliko i odnosa među državama. Dakle, ako NATO uopšte ima bilo kakvu misiju, to je da projektuje svoju moć i uticaj na region, a misija je najbolje definisana u terminima otvorenih i zatvorenih društava", naveo je Soroš.

On je ocenio da je pretnja po NATO potpuno drugačija u odnosu na onu zbog koje je formiran, i zato bi tu ulogu moglo da preuzme Partnerstvo za mir.

"Glavni njegov zadatak bi bio da pomogne u procesu transformacije u otvorena društva. U tu svrhu mora staviti naglasak na političke i ekonomske aspekte transformacije. Da bi uopšte imalo uticaj, Partnerstvo za mir mora imati strukturu i budžet. To je ono što bi NATO mogao da donese na sto", ocenio je on.

Kao preduslov Partnerstvu za mir, prema Sorošu, moralo bi se obezbediti da NATO može slobodno da pozove bilo koju državu da mu se pridruži.

"Time bi se izbegao svaki sukob koji bi mogao da nastane bilo proširenjem NATO-a protivno želji Rusije ili davanjem veta Rusiji na članstvo u NATO-u. Bauk prošlosti nazire se: treba izbegavati sumnju 'u novu Jaltu", pisao je Soroš.

Soroš je upozorio da postoji opasnost po kolektivnu bezbednost i da je iskustvo iz Jugoslavije pokazalo da vojna intervencija nije održiva opcija.

Prema njegovoj proceni, u NATO bi trebalo da uđe i Japan, što bi bio početak arhitekture za novi svetski poredak.

"Sastoji se od niza saveza, od kojih je najvažniji NATO i, kroz NATO, Partnerstvo za mir koje obuhvata severnu hemisferu. Sjedinjene Države ne bi bile pozvane da deluju kao policajac sveta. Kada deluju, to bi bilo u sprezi sa drugima", pisao je on.

Soroš pisao da Milošević nije pretnja svetu

Soroš u tekstu posebnu pažnju posvetio promeni kominističkog sistema u Srbiji, ističući da je predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević, iako predsednik Komunističke partije shvatio da je nacionalizam bolja opcija.

"Zapadne sile i međunarodna zajednica su počinile niz eklatantnih grešaka u suočavanju sa jugoslovenskom situacijom, ali, gledajući unazad, jasno je da bi raspad Jugoslavije bilo teško sprečiti čak i da su zapadne sile učinile sve kako treba. Lakoća sa kojom je Milošević uništio ekonomske reforme koje je pokrenuo Marković dokazuje poentu: otvoreno društvo je delikatan konstrukt koji je lakše uništiti nego razviti", naveo je Soroš.

Prema njegovom mišljenju Milošević, sam po sebi, ne predstavlja bezbednosnu pretnju Evropi ili ostatku sveta, ali "nacionalističke diktature, da".

"Srbija već ima dostojan pandan u Hrvatskoj. Hrvatske snage su nedavno počinile pokolj u jednom bosanskom selu, izazivajući odmazdu snaga bosanskih muslimana; efekat je prisiljavanje bosanskih Hrvata da pobegnu iz područja u kojima su u manjini u područja koja drže hrvatske snage", pisao je svojevremeno Soroš.