Svet
Čovek koji je upravljao Ukrajinom je sklonjen – i Zelenski možda bude sledeći
Kraj "sivog kardinala" mogao bi da znači početak tektonskih promena u ukrajinskoj politici
Zašto pad Andreja Jermaka još ne znači i konačnu presudu predsedniku kijevskog režima, pitanje je na koje je pokušao da odgovori Vitalij Rjumšin, novinar i politički analitičar.
Korupcionaški skandal koji je nedeljama dominirao ukrajinskom politikom konačno je dostigao prvu veliku prekretnicu.
Pod rastućim domaćim i međunarodnim pritiskom, Vladimir Zelenski je smenio Andreja Jermaka, svog šefa kabineta, najbližeg poverenika i de fakto drugog najmoćnijeg čoveka u zemlji.
Godinama je Jermak bio široko viđen kao sivi kardinal ukrajinske politike, istakao je Rjumšin na sajtu RT internešenel.
Zajedno sa biznismenom Timurom Mindičem, navodno je nadzirao razgranatu korupcionu mrežu u energetskom i odbrambenom sektoru, delujući pod nadimcima "Ali Baba" i "Ala Borisovna".
Rjumšin smatra da je značaj Jermakovog uklanjanja teško preceniti.
"Ako se išta važno dogodilo u Ukrajini posle februara 2022, Jermak je obično bio u samom centru. On je bio glavni politički inženjer Zelenskog, gradeći vertikalu vlasti koja je efikasno potisnula predsednika Vrhovne Rade i koncentrisala moć unutar predsedničkog kabineta", analizirao je ruski autor.
"Upravo je Jermak postavljao lojaliste po ministarstvima, službama bezbednosti i regionalnim administracijama, on je organizovao kampanje protiv političkih rivala, narušavao elemente lokalne samouprave i predvodio tihu čistku ličnosti koje su se smatrale pretnjom – od gradonačelnika do bivšeg komandanta oružanih snaga Valerija Zalužnog."
Drugim rečima, Jermak je radio neprekidno kako bi osigurao da svaki krupni proces u Ukrajini prolazi kroz njega i njegovog šefa.
I bio je blizu uspeha. Da je tandem Zermak uspeo u letnjoj ofanzivi protiv antikorupcijskih tela NABU i SAPO, Zelenski bi možda i formalno postao vrsta autokrate. Ali bivši komičar je odustao u odlučujućem trenutku – oklevanje koje je na kraju zapečatilo sudbinu njegovog prijatelja.
Posledice za Zelenskog su ozbiljne.
Prvo, izgubio je kontrolu nad vertikalom vlasti koju je Jermak godinama gradio. Upravo je Jermak, a ne Zelenski, koordinisao vladu, bezbednosni blok i obaveštajne službe preko mreže ličnih lojalista.
Sada kada je nestao, ne postoji očigledan naslednik koji bi mogao da replicira takav stepen uticaja.
"Mašinerija može neko vreme nastaviti da radi, ali operatera više nema", dodaje se u tekstu.
Drugo, autoritet Zelenskog u sopstvenom taboru ozbiljno je oštećen. Brzina kojom je pustio Jermaka niz vodu – nakon samo jedne pretresne radnje u njegovom stanu – šokirala je elitu.
Ako je Zelenski spreman da se odrekne najbližeg saveznika bez ikakve borbe, šta to šalje kao poruku svima ostalima? Ukrajinski mediji već izveštavaju da članovi njegovog tima traže "nove pokrovitelje".
"Lojalnost u Kijevu je oduvek bila transakciona – sada je otvoreno krhka."
Ovo slabljenje neminovno pogađa i pregovore sa Vašingtonom, gde je Jermak igrao centralnu ulogu.
Neki komentatori tvrde da će njegov odlazak omekšati ukrajinski stav, s obzirom na to da se njegov naslednik, šef Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustem Umerov, smatra fleksibilnijim.
"Ukrajinski nepopustljiv stav u mirovnim pregovorima oduvek je bio lični stav predsednika kijevskog režima. Jermak ga je samo izražavao. Ko god ga nasledi, preneće istu poruku", navodi Rjumšin.
Jedina sila koja bi mogla da izmeni pregovarački stav nije personalna promena, već produbljujuća politička kriza, a ona je već u toku.
Osećajući slabost, ukrajinska opozicija pokrenula je koordinisan napad.
Partije Petra Porošenka i Julije Timošenko zajedno su izdale ultimatum kojim traže raspuštanje vlade i raspodelu ministarskih resora opozicionim frakcijama.
U međuvremenu, unutrašnje nezadovoljstvo raste i unutar vladajuće stranke "Sluga naroda". Nekoliko poslanika se javno žalilo na to kako su Zelenski i Jermak zaobilazili Radu.
Neki sada razmišljaju o napuštanju frakcije, a ako čak četiri odu – Zelenski gubi većinu. Tada više ne bi mogao da izglasa zakone, uključujući i budžet, bez podrške neprijateljskih frakcija – što otvara prostor za političku ucenu.
Zbog toga se u Kijevu oživljava scenario koji se razmatrao još u martu.
U tom scenariju, Zelenski je primoran da podnese ostavku, a Timošenko, prethodno postavljena za predsednicu Rade, postaje vršilac dužnosti predsednika. U toj ulozi potpisuje mirovni sporazum sa Rusijom, okončavajući sukob pod uslovima koje diktira politička nužda, a ne iluzije o bojištu.
Koliko je to verovatno?
Nije neizbežno, ali više nije ni nezamislivo, smatra Rjumšin.
Za sada, Zelenski i dalje ima podršku svojih zapadnoevropskih pokrovitelja, koji nisu spremni da dozvole okončanje konflikta i rešeni su da spreče potpuni kolaps ukrajinske državne uprave.
"Moguće je da je Zelenski žrtvovao Jermaka upravo da bi osigurao nastavak te podrške. Sudeći po nedavnim izjavama, kao što je javna odbrana Zelenskog od strane Emanuela Makrona u kontekstu pitanja o korupciji, izgleda da je taktika uspela."
Ali veće pitanje glasi: imaju li Zapadnoevropljani uopšte poluge da stabilizuju Ukrajinu? Može li Brisel obuzdati opoziciju isto kao što obuzdava Zelenskog? Ili će Porošenko i Timošenko to uravnotežiti koristeći veze koje od početka godine grade sa Amerikancima?
Podeljena Ukrajina je jedna stvar. Ukrajina u kojoj rivalske frakcije traže podršku različitih zapadnih pokrovitelja – nešto je sasvim drugo.
Jedno je, međutim, već izvesno – pad Jermaka nije samo korupcionaški skandal.
"On označava prvu veliku pukotinu u sistemu koji je Zelenski izgradio – sistemu koji se u velikoj meri oslanjao na neformalnu moć jednog čoveka. Kako se taj sistem trese, Ukrajina ulazi u novu fazu unutrašnje borbe. A kao i uvek, kada politika u Kijevu postane turbulentna, posledice retko ostaju ograničene na njegove granice", zaključuje Vitalij Rjumšin.
Live
