Istraživanje: Polovina Evropljana vidi Trampa kao neprijatelja

Skoro polovina Evropljana vidi Donalda Trampa kao "neprijatelja Evrope", nešto više njih ocenjuje rizik od rata sa Rusijom kao visok, a više od dve trećine veruje da njihova zemlja ne bi mogla da se brani u slučaju takvog rata, pokazalo je istraživanje.

Anketa u devet zemalja za parisku platformu za debatu o evropskim poslovima "Veliki kontinent" (Le Grand Continent) takođe je pokazala da skoro tri četvrtine ispitanika žele da njihova zemlja ostane u EU, a skoro isti broj kaže da je napuštanje Unije naštetilo Velikoj Britaniji.

Anketa je pokazala da prosečno 48 odsto ljudi u devet zemalja vidi Trampa kao otvorenog neprijatelja – u rasponu od najvišeg broja od 62 posto u Belgiji i 57 odsto u Francuskoj do najnižeg broja od 37 procenata u Hrvatskoj i 19 odsto u Poljskoj.

Međutim, Evropljani i dalje smatraju odnos sa SAD strateški važnim: kada su pitani kakav stav EU treba da zauzme prema vladi SAD, najpopularnija opcija (48 posto) bila je kompromis, navodi "Gardijan".

Istraživanje u Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj, Poljskoj, Portugalu, Hrvatskoj, Belgiji i Holandiji takođe je pokazalo da relativna većina (51 posto) smatra da je rizik od otvorenog rata sa Rusijom u narednim godinama visok, a 18 procenata ga smatra veoma visokim.

Stavovi su se značajno razlikovali u zavisnosti od blizine Rusiji, pri čemu 77 posto ispitanika u Poljskoj smatra da je rizik od rata visok, u poređenju sa 54 odsto u Francuskoj, 51 posto u Nemačkoj, 39 procenata u Portugalu i 34 odsto u Italiji.

Poverenje u nacionalne vojne sposobnosti bilo je nisko svuda, pokazalo je istraživanje, pri čemu je 69 procenata ispitanika u devet zemalja reklo da misli da njihova zemlja "nije baš" ili "uopšte nije" sposobna da se brani od hipotetičke "ruske agresije".

Francuski ispitanici su imali najviše poverenja u svoje sposobnosti odbrane, ali su ipak bili u manjini sa 44 odsto. U Poljskoj, koja se graniči sa Rusijom, 58 posto nije.

Iako su postojale značajne nacionalne razlike, tehnološka i digitalna bezbednost bila je najčešće navođena pretnja (28 posto), zatim vojna bezbednost (25 odsto). Postoji snažna potražnja za evropskom pomoći, a 69 procenata ljudi je reklo da EU treba da igra zaštitnu ulogu.

Velika većina ispitanika u devet zemalja podržala je članstvo u EU: 74 odsto je reklo da želi da njihova zemlja ostane u bloku, a taj osećaj je najviši u Portugalu (90%) i Španiji (89%), a najniži u Poljskoj (68%) i Francuskoj (61%).

Pet godina nakon Bregzita, odluka Velike Britanije da napusti EU se u ogromnoj većini smatra neuspehom: 63 odsto veruje da je imala negativan uticaj na Britaniju, a samo 19 posto smatra da je bio pozitivan, uključujući 5 procenata koji su je videli kao veoma pozitivnu.