Nagovarajući Berlin da Kijevu isporuči "leoparde", Vašington, između ostalog, na umu ima sopstvene interese da kao zamenu Evropi isporuči svoje tenkove, ocenjuje nemački list "Noje ciriher cajtung".
Iz nemačke industrije naoružanja izražavaju zabrinutost da su Amerikanci "samo čekali da Evropljanima ponude sopstvene tekove kao zamenu za njihove isporuke `leoparda` Ukrajini".
"Rat u Ukrajini ponudio je SAD priliku da, nakon helikoptera, borbenih aviona i raketa, oklopnim vozilima steknu uporište na evropskom tržištu naoružanja i istisnu nemačku konkurenciju", piše "Noje ciriher cajtung".
Toj tezi u prilog ide činjenica da Amerikanci decenijama nisu krili svoju zainteresovanost za politiku naoružanja, od kada su šezdesetih godina prošlog veka osnovali Agenciju za saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane koju nadgleda Ministarstvo odbrane SAD.
Američki cilj je, ocenjuje nemački list, da se evropske države kupovinom oružja od SAD za nju vežu na održiv način, lakše integrišu partnere u svoje vojne koalicije, povećaju profit i smanje troškove, ulažu u poboljšanje i razvoj novog oružja i time, kako piše na sajtu Agencije, povećaju svoju sposobnost da ostanu "najsmrtonosnija vojska na svetu".
Isporuka oružja kao instrument bezbednosne politike
Izbor modela tenka je dugoročna obaveza, ocenjuje "Noje ciriher cajtung". Od obuke vojnika, infrastrukture za održavanje i popravke i nabavka rezervnih delova - ništa od toga se ne može preko noći prebaciti sa jednog tipa tenka na drugi.
Jednom kada ste u poslu, u njemu ostajete decenijama, a kada ste van posla, dugo vremena tako ostajete, navodi list.
Međutim, nije reč samo o ekonomskom gubitku. Prodaja oružja obezbeđuje poreze i radna mesta, kao i povraćaj novca kompanijama. Ipak, izvoz oružja je pre svega deo spoljne i bezbednosne politike.
"Kada jedna država snabdeva drugu onim čime i sama oprema sopstvenu vojsku, tada uspostavlja poverenje i ujedno obezbeđuje ekonomsku zavisnost, što joj obezbeđuje uticaj".
Za razliku od Nemačke koja "nije želela da izvozi oružje", piše nemački list, Amerikanci su imali drugačiju politiku, na šta ukazuju brojni primeri u kojima su SAD značajno profitirale od prodaje oružja Evropi i Australiji.
Tako je sa Hrvatskom dogovorena isporuka 89 polovnih borbenih vozila 'bredli', uključujući i 22 za rezervne delove, što je u početku delovalo kao povoljan dogovor. Međutim, polovni "bredliji" bili su stariji od 30 godina, pa je Hrvatska morala da kupi kompletan paket koji uključuje rezervne delove i održavanje.
Ukupna cena na kraju je iznosila čak 630 miliona evra, ističe nemački list.
U analizi se ukazuje i na činjenicu da Poljska više ne kupuje tenkove od susedne Nemačke, već od SAD i Južne Koreje, koje su postale njeni strateški partneri.
Neimenovani sagovornici lista iz industrije upozoravaju da Vašington sada nudi polovne tenkove i dugoročno partnerstvo zemljama koje bi isporučile "leopard 2" Ukrajini, što znači da će se one teško vratiti kupovini nemačkih tenkova.
Potražnja za oružjem na Zapadu cveta prvi put posle nekoliko decenija, međutim nemački proizvođači zaostaju, ocenjuje list i zaključuje da će se tek videti kakvu su ulogu odigrali strahovi nemačke industrije naoružanja u neodlučnom stavu kancelara Olafa Šolca prema isporuci tenkova Ukrajini.