Amerika više neće pokušavati da bude svetski hegemon, izvoznik liberalizma i graditelj nacija, već će više pažnje da posveti zapadnoj hemisferi i sopstvenom privrednom oporavku, proizilazi iz nove Strategije nacionalne bezbednosti koju je objavio predsednik Donald Tramp.
"Svet u plamenu, gde tuđi ratovi dolaze na naše obale, loš je po američke interese".
Na manje od 30 stranica, dokument objavljen u petak osuđuje svoje prethodnike od 1991. naovamo kao spiskove pustih želja i floskula. Ideja da bi Amerika trebalo da bude svetski hegemon i globalizacija koja je iz toga proizašla proglašava se za veliku zabludu.
"Ovo je saveznicima i partnerima omogućilo da trošak svoje odbrane prenesu na američki narod, kao i da nas uvuku u sukobe i sporove centralne za njihove interese ali periferalne ili nebitne za naše", kaže se u dokumentu.
Iako se SAD odriču koncepta sopstvene globalne dominacije "moramo da sprečimo globalnu, a u nekim slučajevima i regionalnu, dominaciju drugih", dodaje se.
Suverenitet SAD ovde se definiše kao primarni nacionalni interes, uz obnovu ekonomske i vojne moći i očuvanje "meke moći" kojom se američki uticaj širi po celom svetu.
Evropa kao "poslednja rupa na svirali"
Nova strategija Evropu spominje tek posle Zapadne hemisfere i "Indo-Pacifika" odnosno istočne Azije, i definiše je kao "strateški i kulturno" vitalan interes SAD.
"Najveći problem Evrope su aktivnosti EU i drugih trans-nacionalnih tela koja potkopavaju političku slobodu i suverenitet", kaže se u Strategiji.
Tramp proziva i brojne evropske zemlje koje će u roku od 20-50 godina promeniti svoju etničku sliku nekontrolisanom imigracijom i kaže da je Americi u interesu da "Evropa ostane evropska, povrati svoje civilizacijsko samopouzdanje i napusti promašeni prioritet regulatornog samodavljenja".
U celom dokumentu se naš region jedino spominje kada se nabrajaju ratovi koje je Tramp okončao, gde stoji "Srbija i Kosovo". O evropskim ili evroatlantskim integracijama Zapadnog Balkana, ili izgradnji "civilnog društva" nema ni slova.
Što se tiče rusko-ukrajinskog sukoba, SAD žele da dogovore "brz prekid neprijateljstava" u Ukrajini i "povrate stratešku stabilnost sa Rusijom".
Tramp proziva neke evropske lidere koji "imaju nerealna očekivanja od rata" kao predstavnike "nestabilnih manjinskih vlada, mnoge od kojih gaze osnovne principe demokratije da suzbiju opoziciju".
"Mi želimo da radimo sa zemljama koje hoće da obnove staru slavu".
Evropa mora da bude u stanju da funkcioniše samostalno i bude odgovorna za sopstvenu odbranu, a SAD nameravaju da "razbiju percepciju i spreče realnost po kojoj je NATO savez koji se širi unedogled".
Malo Zapad, malo Istok
Fokus nove strategije su pre svega severna i južna Amerika, gde Vašington namerava da uspostavi "Trampovu klauzulu" za "Monroovu doktrinu" od pre 200 godina, koja je ova dva kontinenta proglasila za interesnu zonu SAD a ne evropskih imperija.
Cilj je da se "spreči i obeshrabri" masovna migracija u SAD, a istovremeno obezbedi saradnja država u borbi sa narko-kartelima i teroristima. SAD žele i da obezbede "dalju kontrolu nad strateškim lokacijama", sa implikacijom da to neće dozvoliti npr. Kini ili nekom drugom.
Na "Indo-Pacifiku", SAD nameravaju da zadrže status kvo oko Tajvana, ne samo kao snabdevača mikročipovima nego i kao strateškog ostrva koje kontroliše Južnokinesko more. Interes SAD je da sačuva pristup morskim putevima i strateškim sirovinama, kao i da spreči bilo koga da te puteve blokira.
Kina se, međutim, ne spominje kao neprijatelj ili čak izazov, već kao ekonomski i sve više vojni gigant koji bi mogao da bude suparnik u regionu. SAD žele da ojačaju tzv. "četvorku" Australije, Japana, SAD i Indije kao protivteg Pekingu.
Kraj "beskrajnih ratova" na Bliskom istoku
Doba kada je Bliski istok dominirao američkom spoljnom politikom je "srećom, gotovo", proglašava Strategija. Ovo je, navodno, jer je Tramp uspeo da neutrališe pretnju iz Irana i dogovorio prekid izraelsko-palestinskog sukoba oko Gaze.
Vašington prestaje da "popuje" arapskim zemljama o demokratiji i napuštanju tradicionalnih sistema vlasti i vrednosti. Interesi SAD ostaju da "zalivske zalihe energije ne padnu u ruke otvorenog neprijatelja", da Hormuski tesnac i Crveno more ostanu otvoreni, da region ne služi kao inkubator terorizma protiv terorizma i - tek onda - da "Izrael ostane bezbedan".
Međutim, prioritet je da se to ostvari bez ulaska u "beskonačne ratove" u kojima je Amerika bila "zaglibljena" po velikoj ceni.
Ciljevi i sredstva
Koliko god nova Strategija insistirala na realizmu, Trampova vizija sredstava koja su Americi na raspolaganju za ostvarivanje svojih ciljeva ipak zvuče više kao spisak želja nego presek realnog stanja.
Među prednostima SAD navodi se "još uvek fleksibilan politički sistem koji omogućava korekciju kursa", kao i "vodeći svetski finansijski sistem i tržište kapitala, kao i status dolara kao svetske rezervne valute", iako su obe trenutno značajno poljuljane.
Slično tome, Tramp veliča snagu i moć američke privrede, vojske, tehnološkog sektora i "široke mreže savezništava" po svetu, inače polazište i njegovih prethodnika. Iako je američka "meka moć" bez presedana, danas je slabija nego ikad.
Nesumnjivo je tačno, međutim, da Amerika ima "idealan geografski položaj, obilne prirodne resurse, bez velikih sila u fizičkom susedstvu i sa granicama - poput dva velika okeana - koje je štite od direktne vojne invazije".