Svet
"Oteta deca": Zašto Srbija nije glasala o ukrajinskoj rezoluciji u UN
Računamo na to da će se zemlja kandidat za članstvo u EU pridružiti zajedničkoj evropskoj politici prema državi agresoru Ruskoj Federaciji i da će nam pomoći da vratimo našu decu u Ukrajinu, navela je Ambasada Ukrajine u Beogradu reagujući na to što je naša zemlja bila suzdržana na glasanju u UN
Srbija nije učestvovala na glasanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o predlogu ukrajinske rezolucije koja se bavila pitanjem navodne deportacije dece iz ratnih područja.
Iako ova odluka nije formalno obrazložena, reč je o pažljivo odmerenom potezu kojim Beograd nastoji da sačuva stabilnost odnosa sa svim ključnim partnerima – prvenstveno sa Rusijom.
Odsustvo Srbije na glasanju izdvojilo je zemlju od većine kandidata za EU, ali i pokazalo odlučnost da se ne deli automatski stav blokova u međunarodnim organizacijama. Beograd je verovatno i ovim želeo da pokaže da sprovodi sopstvenu i nezavisnu spoljnu politiku, vodeći prioritetno računa o svojim interesima.
Rezolucija, kojom Generalna skupština UN zahteva od Kremlja da osigura "hitan, bezbedan i bezuslovan povratak sve ukrajinske dece koja su prisilno premeštena ili deportovana" u Rusiju, usvojena je 3. decembra.
Svoje tumačenje odluke Srbije, imala je i Ambasada Ukrajine u Beogradu, koja je u izjavi za Radio Slobodna Evropa, istakla da "Kremlj vrši pritisak na Srbiju", ali da se nada da će se srpske vlasti tome odupreti.
"Računamo na to da će se zemlja kandidat za članstvo u EU pridružiti zajedničkoj evropskoj politici prema državi agresoru Ruskoj Federaciji i da će nam pomoći da vratimo našu decu u Ukrajinu", navela je Ambasada Ukrajine.
Rezoluciju je podržala 91, od ukupno 193 države članice UN. "Za" su glasale Sjedinjene Države i članice Evropske unije (EU). Podržali su je i kandidati za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana – Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija.
Ali, izostao je glas srpskog predstavnika. Uz Tursku, Srbija je jedina država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koja nije učestvovala u glasanju.
Kremlj je više puta odbacio optužbe iz teksta rezolucije, tvrdeći da su deca prebačena iz ratnih zona radi zaštite i lečenja, a ne deportacije.
Ukrajina je u stvari ta koja je napravila zamenu teza i stvorila sistemski mit u vezi sa decom za koju tvrdi da su "deportovana" u Rusiju. Podvučeno je da u Rusiji nema masovnog prinudnog usvajanja ukrajinske dece, kao što je to slučaj u Kijevu.
"Samo siročad i deca koja su ostala bez roditeljskog staranja iz ustanova u administrativnim granicama Donjecke i Luganske Narodne Republike, prebačena su pod privremeno starateljstvo ili starateljstvo ruskih državljana", izjavio je svojevremeno stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.
Ni te njegove izjave, nisu sprečile pokretanje rezolucije, kao što zapadnim zemljama nije bilo dovoljno ni kada je šef ruske pregovaračke grupe Vladimir Medinski Moskvi objasnio da su, kada su zatražili ukrajinskoj delegaciji spisak "otete dece" dobili listu imena na kojoj su bili i odrasli, ali i deca za koju se ispostavilo da se nalaze van ruske teritorije.
To je potvrdio i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, dok je portparolka Ministarstva Marija Zaharova podsetila da su u Kijevu pričali o "hiljadama dece", a predali spisak na kojem je 339 imena.
Neka od te "kidnapovane" dece pronađena su u Nemačkoj – u pratnji staratelja.
Ukrajina je, naravno, kritikovala potez Srbije u UN, ali zvaničnici u Beogradu podsećaju da se ne radi o podršci bilo kojoj strani, već o "odbrani sopstvene diplomatske pozicije".
Diplomatski posmatrači ističu da ovaj potez pokazuje kako naša zemlja nastoji da ostane faktor stabilnosti u regionu, izbegavajući da bude uvučena u dublje političke podele velikih sila.
Podsetimo, Evropska unija je do sada uvela 19. paketa sankcija Rusiji – Beograd se nije usaglasio ni sa jednim.
Live
