Evropski savet danas je saopštio da je finalizovao svoj stav o zakonu Evropske unije, kojim se ubrzavaju i pojednostavljuju postupci za povratak lica iz trećih zemalja koja ilegalno borave u državama članicama.
U saopštenju objavljenom na sajtu Saveta navodi se da uredba predviđa procedure za povratak ilegalnih migranata iz zemalja EU, a takođe nameće i obaveze onima koji nemaju pravo boravka i uspostavlja alate za saradnju između država članica, preneo je Tanjug.
Takođe, omogućava državama članicama da osnuju centre za povratak u trećim zemljama.
Danski ministar za imigraciju i integraciju Rasmus Stoklund izjavio je da "tri od četiri ilegalna migranta kojima je izdata odluka o povratku u EU nastavljaju da borave u EU umesto da se vrate kući".
Sporazum između država članica EU dolazi samo šest meseci nakon što je Evropski savet 26. juna pozvao na intenziviranje napora za olakšavanje, povećanje i ubrzavanje povratka ilegalnih migranata.
Uredba o povratku će nametnuti stroge obaveze povratnicima, pre svega da se pridržavaju obaveze da napuste teritoriju određene države članice i da sarađuju sa vlastima.
Ostale obaveze podrazumevaju da moraju da ostanu na raspolaganju vlastima, da pruže identifikacionu ili putnu ispravu, da daju biometrijske podatke i da se ne protive postupku povratka.
Predviđene su i posledice kada osobe kojima je naređeno da se vrate u matične zemlje ne sarađuju, a države članice EU mogu odlučiti da odbiju ili oduzmu određene beneficije i naknade, odbiju ili povuku radne dozvole ili izreknu krivične sankcije koje, prema stavu Evropskog saveta, treba da uključuju i zatvorsku kaznu.
Uredba razjašnjava da "zemlja povratka" za ilegalne migrante može biti zemlja sa kojom postoji sporazum ili aranžman na osnovu kojeg se prihvata osoba koja nema pravo boravka u državama članicama.
Takođe se utvrđuju uslovi za sklapanje ovih sporazuma ili aranžmana, i previđa se da se oni mogu zaključiti samo sa trećom zemljom u kojoj se poštuju međunarodni standardi ljudskih prava i principi međunarodnog prava, uključujući princip zabrane vraćanja.
Takvi centri za povratak mogu da funkcionišu i kao centri za dalji povratak ka konačnoj zemlji povratka, ili kao konačno odredište.
Uredba uvodi posebne mere za osobe koje predstavljaju bezbednosni rizik, i njima se može izdati zabrana ulaska koja prelazi uobičajeni maksimalni period od 10 godina, ili čak zabrana ulaska na neodređeno vreme.
Države članice takođe mogu da izreknu kaznu pritvora, uključujući i pritvor u zatvoru, koji može da bude i duži nego što je uobičajeno predviđeno.
Međusobnim priznavanjem odluka o vraćanju, države članice EU će moći da priznaju i direktno izvrše odluku o vraćanju koju je izdala druga država članica osobi koja treba da napusti teritoriju država članica, bez potrebe da pokreću postupak izdavanja nove odluke o vraćanju, navodi se u saopštenju Evropskog saveta.
Međusobno priznavanje odluke o vraćanju druge zemlje još uvek nije obavezno, a prema stavu Evropskog saveta, Komisija Evropske unije će proceniti funkcionisanje međusobnog priznavanja dve godine nakon stupanja na snagu i, po potrebi, podneti zakonski predlog kojim bi se ono učinilo obaveznim za sve države članice.
Uredba o vraćanju ilegalnih migranata će uvesti evropski nalog za vraćanje (ERO), obrazac na koji će države članice morati da unesu ključne elemente odluke o vraćanju.
Države članice EU će morati da unesu ERO u Šengenski informacioni sistem, sistem za razmenu informacija za bezbednost i upravljanje granicama u EU.