Svet
Posle rampe iz Ankare, Finska menja ploču?
Finski šef diplomatije koji je prvo rekao da bi Helsinki mogao sam da aplicira za članstvo u NATO, sada menja stav
Ministar spoljnih poslova Finske Peka Havisto, koji je prvobitno rekao da bi Helsinki, zbog sukoba Turske i Švedske, mogao sam da nastavi sa apliciranjem za članstvo u NATO, sada je promenio izjavu.
Finska vlada bi mogla "ponovo da proceni situaciju", ako Ankara ne podrži kandidaturu Švedske ili se čitav proces razvuče, rekao je Havisto finskom medijskom servisu "Ile" i dodao da njegova vlada nije očekivala nikakav napredak u pregovorima sve do izbora u Turskoj, koji su zakazani za maj.
Nakon što su na zahtev Ankare razgovori o pristupanju dve skandinavske zemlje Severnoatlantskoj alijansi odloženi na neodređeno vreme, Havisto je promenio priču i sada insistira da je cilj Finske da postane članica bloka zajedno sa Švedskom.
Ministar je rekao da Helsinki "nema plan B," kao i da "u ovom trenutku nema potrebe za tim." Ministar je naglasio da i Finska i Švedska "ispunjavaju NATO kriterijume" i dodao da bi obe zemlje trebalo da se pridruže bloku koji predvode Sjedinjene Države.
Havisto je takođe rekao da je razgovarao sa švedskim kolegom Tobijasom Bilstromom i generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. Prema rečima finskog ministra spoljnih poslova, šef bloka je potvrdio da i sam NATO želi da se dve nordijske zemlje istovremeno pridruže bloku.
Razgovori Turske sa Finskom i Švedskom o pristupanju NATO-u odloženi su na zahtev Ankare i to na neodređeno vreme, nakon što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorio Stokholm da ne očekuje podršku Ankare članstvu u Alijansi nakon što su dozvolili održavanje protesta desničara na kom je spaljen Kuran.
Dve nordijske zemlje, koje su ostale neutralne tokom Hladnog rata, tvrdile su da moraju da se pridruže NATO iz, navodnog, straha od Rusije posle početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Turska je, međutim, blokirala njihove prijave zahtevajući da Švedska i Finska odustanu od embarga na oružje koji su nametnuli Ankari. Uz to, Erdogan je insistirao da dve nordijske zemlje prestanu sa pružanjem podrške pripadnicima organizacija koje Turska smatra terorističkim, naročito kurdskim.
Švedska i Finska su u načelu pristale na zahteve ali ih nisu ispunile, bar ne tempom koji odgovara Turskoj. Čitava stvar je eskalirala protestom prošlog vikenda.
