Svet
Izbori u Hongkongu: Veći procenat, manji broj
Najviše glasova dobila je Demokratski savez za napredak i poboljšanje Hongkonga (432.473) kojoj je pripalo 20 mesta u Zakonodavnom savetu
U Hongkongu su u nedelju održani izbori za tamošnji Zakonodavni savet, a glasalo je 31,9 odsto registrovanih birača, što je, procentualno, više u odnosu na izlaznost zabeleženu pre četiri godine.
Izbori za Zakonodavni savet Hongkonga održani su nešto više od nedelju dana, nakon katastrofalnog požara u stambenom kompleksu Vang Fuk Kort u kom je stradalo najmanje 159 ljudi.
Zakonodavni savet ima 90 mesta
Iako je stopa izlaznosti porasla za 1,7 odsto, ukupan broj registrovanih birača koji su izašli na glasanje bio je manji za 33.000 u poređenju sa 2021. godinom, jer je u međuvremenu uređen broj glasača u biračkom spisku.
Najviše glasova dobila je Demokratski savez za napredak i poboljšanje Hongkonga (432.473) kojoj je pripalo 20 mesta u Zakonodavnom savetu koji broji ukupno 90 mesta.
Sledi Federacija sindikata Hongkonga sa 260.303 glasa i 7 mesta, pa Nova narodna partija (147.113 glasova) kojoj su pripala 3 poslanička mesta.
Izborni sistem u Hongkongu ima složenu strukturu i zasniva se na kombinaciji direktnog i indirektnog glasanja, kao i pravilu, ustanovljenom 2021. godine nakon izbornih reformi, da na izborima u tom specijalnom kineskom administrativnom regionu ne mogu da učestvuju političke snage koje se zalažu za nezavisnost Hongkonga ili ne poštuju teritorijalni integritet i suverenitet NR Kine.
Zakonodavni savet (Legislative Council, LegCo), sastoji se iz tri dela (20+30+40 poslanika): poslanika koji se biraju direktno u izbornim jedinicama, onih koji se biraju u takozvanim funkcionalnim izbornim jedinicama ili sektorima (Functional Constituencies) i predstavljaju privredne, odnosno profesionalne interese, kao i onih koje bira Izborni odbor koji ima zadatak da bira šefa izvršne vlasti Hongkonga, ali i dodeljuje određeni broj mesta u Zakonodavnom savetu.
Hongkong je bio poprište destabilizacije NR Kine
Hongkong je 2014. i 2019. godine bio poprište pokušaja destabilizacije NR Kine. U gradu su organizovane demonstracije, koje su povremeno prerastale u nasilje i nerede, u kojima je bilo sukoba sa policijom. Tokom 2014. godine organizovana je "kišobran revolucija" upravo da bi uticala na izborna pravila. Protesti 2019. godine organizovani su pod firmom studentskih protesta, bez vidljivog vođstva. Početni zahtevi odnosili su se na novi Zakon o ekstradiciji i mogućnost izručenja okrivljenih matičnom delu Kine, ali su se ubrzo pretvorili u proteste u kojima je zahtevana "veća demokratizacija", a čuli su se i zahtevi da Hongkong treba da bude odvojen od matičnog dela Kine.
Kineske vlasti su potom iznele niz dokaza koji ukazuju da su strane bezbednosne službe, fondacije i organizacije znatno, pre svega finansiranjem, uticale na događaje.
Live
