Svet
Ukrajinci nastavljaju da krvare: Da li je Zapad spreman za mir?
Za sada, SAD žele da dogovore samo "prekid vatre", koji bi američki predsednik potom proglasio za "mir". Problem je i što oni ne uviđaju da je jedino rešenje za mir novi, sveobuhvatni okvir, koji bi garantovao novu bezbednosnu arhitekturu za Istočnu Evropu, smatra bivši britanski diplomata i obaveštajac Alister Kruk
Prijatelj predsednika Trampa Stiv Vitkof, zajedno sa Donaldovim zetom Džaredom Kušnerom, sastao se 2. decembra sa predsednikom Putinom u Moskvi. Ni jedan ni drugi nisu profesionalne diplomate. Ko su Vitkof i Kušner, pita se bivši britanski diplomata i obaveštajac Alister Kruk na sajtu "Fondacija strateške kulture".
"Samo Trampovi 'prijatelji', koji su se zabavljali tokom posete Moskvi", smatra Kruk.
Inače, ovo je šesti sastanak Vitkofa sa Putinom i prvo učešće Kušnera u razgovorima.
U stvari, nastavlja bivši britanski diplomata, Vitkof je poslat u Moskvu da još jednom ispita da li je Kremlj spreman na neku vrstu "dogovora" umesto na pravno obavezujući i sveobuhvatni sporazum. Prethodila mu je još jedna američka eskalaciona epizoda, u vidu četiri rakete dugog dometa, ispaljenih "duboko na rusku teritoriju", kao i nametanje dodatnih sankcija ruskim naftnim kompanijama.
Putin im je, dodaje Kruk, još jednom, "ljubazno ali čvrsto" objasnio da Moskva ne želi nikakav "dogovor". Pogotovo ne "dogovor" koji bi Tramp mogao da predstavi kao svoje novo "dostignuće". Navodno, ruski predsednik se složio da bi neki elementi američkih predloga mogli da služe kao osnova za dalju diskusiju, ali je ponovio stavove Rusije o kojima se ne može pregovarati.
Samo "prijateljsko ćaskanje" o miru u Ukrajini
Vitkof se u Moskvi, dodaje Kruk, pojavio samo sa neznatno prepravljenim starim američkim predlozima. Odnosno, ni sa čime što bi Rusija mogla da prihvati.
Prvi od njih je predlog o prekidu vatre na sadašnjim linijama, bez priznavanja četiri regiona kao dela Ruske Federacije. Drugi je "ograničenje" ukrajinskih oružanih snaga, posle "primirja", na 800.000 umesto 50.000 do 60.000 ljudi, kao što je Moskva predlagala u Istanbulu 2022. godine.
Treći je "ublažavanje", umesto potpunog ukidanja zapadnih sankcija.
Sve to pokazuje da Zapad/SAD još nisu spremne za mir, koji bi se morao okončati sporazumom, ali ne i "dogovorom".
Ruska Specijalna vojna operacija u Ukrajini se, dakle, nastavlja. Putin se, dodaje ovaj iskusni britanski diplomata, "navodno složio da bi neki elementi ovih predloga mogli da služe kao osnova za dalju diskusiju". I to je sve.
I poslao jasan signal Vašingtonu, jer ovom sastanku nije prisustvao ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, što ima posebnu težinu. O eventualnom sporazumu sa Vašingtonom mogu da pregovaraju samo profesionalne diplomate. Ne i Trampovi prijatelji. To je bilo samo "prijateljsko" ćaskanje.
Amerikanci nemaju pravu diplomatiju
Putinovi, a to znači stavovi zvanične Moskve o miru u Ukrajini, ostaju nepromenjeni. Predsednik Rusije ih je ponovio u obrađanju osoblju ruskog Ministarstva spoljnih poslova 14. juna 2024, kao i nedavno u Biškeku, u Kirgistanu.
Putin je tada ponovio da treba da se vode pregovori sa SAD i naglasio da se on oslanja na izveštaje ministra Lavrova i Ministarstva spoljnih poslova, izbegavajući da iznosi bilo kakve detalje.
Što se tiče posete Vitkofa i Kušnera, smatra Kruk, njihov cilj je očigledan: da izvuku neke ustupke od Rusije. Koje nisu dobili, niti će ih dobiti. Pravi pregovori, koji vode sklapanju pravno obavezujućih sporazuma, vode se isključivo putem profesionalnih kanala, u profesionalno opremljenom i sasvim legalnom formatu.
Problem je u tome što Amerikanci posle Hladnog rata nemaju pravu diplomatiju. Oni su navikli da diktiraju ultimatume i da sklapaju "dogovore", koje potom izvrdavaju. Primer za to je "neformalni dogovor" o neširenju NATO-a ni za centimetar na Istok sa bivšim sovjetskim vođom Gorbačovim ili sporazum sklopljen u Dejtonu.
Tramp je, uostalom, autor knjige "Umetnost dogovora", u kojem se opisuje njegova čuvena "veština". Ali, problem sa "dogovorima" je što svaki povoljniji "dogovor" prethodni čini nevažećim.
Rešenje je novi bezbednosni okvir za Istočnu Evropu
Za sada, SAD žele da dogovore samo "prekid vatre", zaključuje ovaj britanski diplomata, koji bi američki predsednik potom proglasio za "mir". Problem je i što oni ne uviđaju da je jedino rešenje za mir novi, sveobuhvatni okvir, koji bi garantovao novu bezbednosnu arhitekturu za Istočnu Evropu.
Drugim rečima: Tramp želi još jednu brzu pobedu, koju bi zatim američkoj javnosti predstavio kao rat koji je navodno zaustavio. Za sada, Tramp je nabrojao osam takvih ratova.
Evropljani žele da se nametnu kao "garanti bezbednosti" za Ukrajinu, što bi im omogućilo da ponovo naoružaju kijevske snage, kao i nastavak rata posle pauze.
Puste želje, naravno, zaključuje Kruk, ali zapadni narativi i jesu puste želje, a ne realistično razmišljanje.
Iz tih razloga, Tramp šalje svog "poslovnog prijatelja koji se bavi nekretninama" i svog zeta kako bi u Moskvi "razgovarali o miru". Međutim, nijedan od njih, dodaje britanski diplomata, nije formalni član američke administracije, niti je ovlašćen da pregovara o miru u ime SAD.
To objašnjava zašto pregovori o miru u Ukrajini tapkaju u mestu. Na razne Mercove, Makrone, Starmere, Ursulu fon der Lajen ili Kaju Kalas ne vredi ni trošiti reči.
Live
