Nemačka obaveštajna služba traži veća ovlašćenja: Ne mogu da se bore protiv "hibridnog rata"

Nemačka obaveštajna služba, odnosno Savezna kancelarija za zaštitu ustava (BfV) traži veća ovlašćenja u borbi protiv špijunaže i sabotaže, što zahteva reformu bezbednosnih zakona, piše danas Dojče vele.

Od početka sukoba u Ukrajini u politici i bezbednosnim službama se govori o "hibridnom ratovanju", koji se odnosi na spoj vojnih i obaveštajnih akcija, često praćen obmanjujućom propagandom, i koji je, piše portal, pogodio Nemačku svom svojom snagom.

Štednja urnisala nemačku vojsku: Vojnici sve stariji, kasarne zapuštene

Predsednik BfV Sinan Selen, s obzirom na te pretnje, više nego ikad insistira da se njegovoj službi daju veća ovlašćenja, a kako je rekao postoji komunikacija koju delimično više ne mogu da dešifruju, a tu su i akteri koji deluju pod pseudonimima.

"U te oblasti moramo da imamo mogućnost da prodremo kao obaveštajna služba", poručio je on.

Kako se navodi, da bi postigao taj cilj potrebne su izmene bezbednosnih zakona.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint, iz konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU), već je najavio reforme, a podrška stiže i iz kabineta nemačkog kancelara, gde Filip Volf koordiniše rad tri ključne obaveštajne službe: Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka (BfV), Obaveštajnu službu za inostranstvo (BND) i Vojnu kontraobaveštajnu službu (MAD).

Volf smatra da su potrebni veći nadzor interneta i čuvanje IP-adresa, ali i dozvola da bezbednosne službe lakše razmenjuju lične podatke.

Međutim, piše DV uopšte nije sigurno da li će to biti moguće, jer se opozicione stranke i organizacije civilnog društva gotovo uvek žale Saveznom ustavnom sudom protiv strožih zakona i najčešće uspevaju u tome.

Selen kaže da je optimista i ukazuje na mogućnosti u drugim državama Evropske unije.

"Francuska i Holandija su znatno ispred. Drugim rečima u tim zemljama postoje manja pravna ograničenja pri nadzoru sumnjivih osoba i ne tako stroga zaštita podataka", rekao je on.

Kako će se razvijati saradnja obaveštajnih službi sa SAD, trenutno je teško proceniti nakon nedavno objavljene bezbednosne strategije predsednika Donalda Trampa.

Šta je u stvari OPLAN DEU, ili: Kako Nemačka (glupo) planira da vodi rat sa Rusijom

"Iz takve strategije još ne bih izvlačio zaključak da prekidamo sa Amerikom. Ne verujem ni da ti naši partneri prekidaju s nama", rekao je Selen.

Istovremeno Selen naglašava da saveze treba stalno preispitivati i razvijati i dodaje da Evropa mora da postane "nezavisnija od SAD", aludirajući na sopstvene IT-programe za nadzor i analizu digitalne komunikacije.

Kako se navodi, mnoge zemlje za to koriste kontroverzni američki softver Palantir, oko čije upotrebe se u nemačkim bezbednosnim službama već dugo vodi rasprava.

Selen, sa druge strane, smatra da bi Nemačka trebalo da koristi domaću alternativu.

"Imamo industrije, imamo firme koje to mogu. Možda ih treba više podržati", rekao je Selen.

Vojni ekspert s Univerziteta Bundesvera u Minhenu Karlo Masala opisao je rusku strategiju prema članicama NATO kao "sve smeliju", a da se Nemačka smatra posebno privlačnom metom iz ruske perspektive.

"Mi smo čvorište", rekao je Masala, misleći na centralni položaj u Evropi, ali i na strateški značaj unutar NATO.