Samo na Novu godinu, odnosno poslednjeg dana 2022, u Sjedinjenim Američkim Državama dogodilo se šest masovnih pucnjava u kojima je ubijeno i povređeno više od četvoro ljudi.
Od početka januara 2023. bilo je čak 39 odvojenih masovnih pucnjava u kojima je ubijeno najmanje 69 ljudi, piše "Njujork tajms" pozivajući se na podatke koje prikuplja "Gan vajolens arhajv".
Najsmrtonosnija se dogodila prošlog vikenda u Monterej Parku u Kaliforniji kada je 72-godišnji čovek ubio 11 ljudi i ranio devetoro u plesnoj dvorani.
Dok je razgovarao sa povređenima iz Monterej parka u bolnici, guvernera Kalifornije Gevina Njusoma pozvali su u stranu da ga obaveste da se dogodila još jedna masovna pucnjava – u Half Mun Beju nedaleko od San Franciska.
"Tragedija za tragedijom", napisao je Njusom na svom Tviter nalogu gde je i opisao kako su ga dok je razgovarao sa žrtvama jedne masovne pucnjave obavestili da se dogodila još jedna. U toj je 67-godišnji čovek ubio sedmoro ljudi.
Učestalost masovnih pucnjava i različitost mesta gde se ona dešavaju, u plesnim dvoranama, bogomoljama, školama, salonima lepote, doprinose utisku da takvo nasilje može da se dogodi bilo kada i bilo gde, piše njujorški list.
Istovremeno to podstiče pozive da se ograniči prodaja oružja, ali s druge strane i da se nacija sve više i više naoružava u strahu od takvih događaja. Toliki broj pucnjava, takođe, ima efekat normalizovanja nasilja, pa kriminolozi strahuju da će ljudi oguglati na takve vesti i prestati da budu osetljivi na nasilje.
Broj masovnih pucnjava u SAD raste od 2014. godine, pa je tako 2021. bilo 690 ovakvih kriminalnih dela, duplo više nego sedam godina ranije. Uz to, januarskih napada ove 2023. više je nego prethodnih godina. Lane je bilo 28 masovnih pucnjava, 2021. u januaru 26, a 2018. godine 16.
"Nema mesta u Americi koje je bezbedno od oružanog nasilja. Ovo mora da stane. Što je mnogo, mnogo je", rekao je senator iz Kalifornije Dejvid Min, komentarišući tragediju u Monterej Parku.
Studija iz 2015. povezala je visok procenat masovnih pucnjava sa velikim procentom posedovanja oružja. Amerikanci čine oko pet odsto globalne populacije i poseduju 42 odsto svetskog ličnog naoružanja, navodi se u studiji.
Koliko raste broj komada vatrenog oružja po glavi stanovnika pokazuju i provere koje u vezi sa njegovim posedovanjem vrši FBI. Pre 16 godina takvih provera bilo je deset miliona godišnje, a 2021. čak 40 miliona.
Autor studije navodi, međutim, da samo posedovanje oružja nije ključni faktor visoke stope ubistava koliko to što je ono lako dostupno.
U 14 masovnih pucnjava koje su istraživali, više od polovine počinilaca nabavilo je svoje prvo vatreno oružje u godini pre nego što će izvršiti zločin, dakle nisu ga posedovali ranije, ali su lako mogli da postanu njegovi vlasnici.