Poljska između želja i mogućnosti: Troši najviše na vojsku u EU, ali joj je namenska "u buli"

Poljska možda troši novac na tenkove, mlazne avione, protivvazdušnu odbranu, dronove, rakete, podmornice, municiju i puške kako bi se zaštitila od navodne ruske pretnje, ali su proizvođači u SAD i Južnoj Koreji ti koji zarađuju, a ne poljske kompanije za proizvodnju oružja.

Varšava najviše troši na odbranu u EU i cilj joj je da ove godine izdvoji 186,6 milijardi zlota (44 milijarde evra) na svoju vojsku.

"Ubrzanje će biti neophodno, čak i veće, čak i u kraćem roku", rekao je krajem prošlog meseca ministar odbrane Vladislav Kosiniak-Kamiš.

Ali poljska domaća industrija apsorbuje samo delić tog novca. Skoro sve skupe kupovine se uvoze jer lokalne kompanije ili ne mogu da proizvedu ekvivalent ili nikada nisu razvile osnovnu tehnologiju.

To postaje politički problem, objašnjava "Politiko".

"Poljska više neće biti samo ogromna kasica za strane kompanije i savezničke države kada je u pitanju trošenje novca na naoružanje, odbranu i bezbednosnu infrastrukturu", rekao je premijer Donald Tusk na sajmu oružja u Kjelcu u septembru, ističući pritisak da Poljska izgradi industriju naoružanja sposobnu za izvoz oružja.

Poljska je uložila skoro 150 milijardi evra u svoje oružane snage od 2019. godine, podstičući neke od najvećih evropskih poslova sa oružjem.

Neke od najznačajnijih nabavki uključuju kupovinu čak 1.000 korejskih tenkova K2 "crni panter", više od 350 haubica K9 "tander" i 48 mlaznih lovaca FA-50 "fajting igl" iz Južne Koreje, kao i baterija protivvazdušne odbrane "patriot", 300 tenkova M1A1 "abrams", 32 lovca F-35 i ogromne porudžbine od 96 jurišnih helikoptera AH 64E "apač" iz Sjedinjenih Država, pored podmornica "Saab A26" iz Švedske.

Haotično trošenje

Nakon što je predala Ukrajini veliki deo svog arsenala iz sovjetskog doba, Varšava je krenula u obnovu svojih snaga gotovim sistemima, dajući prioritet brzoj isporuci u odnosu na obnovu domaće proizvodnje.

"U određenim oblastima, postizanje nivoa industrijskog napretka koji se vidi u drugim vodećim zemljama trajalo bi godinama, ako ne i decenijama, i svakako bi koštalo milijarde dolara za istraživanje i razvoj", navodi se u izveštaju poljskog istraživačkog centra za odbranu Instituta Pulaski. To ostavlja poljski odbrambeni sektor u potrazi za nišama u kojima može da se takmiči. Jedna od njih su dronovi.

Stižu milijarde evra: Poljska dobija novac za jačanje oružanih snaga

Varšava kaže da bi prvi elementi nacionalne barijere protiv dronova mogli biti postavljeni "u roku od nekoliko meseci", koristeći radare poljske proizvodnje, vozila i lansere povezane sa postojećim mrežama protivvazdušne odbrane. Hitnost je porasla kako se zemlje NATO-a suočavaju sa sve češćom aktivnošću dronova duž istočnog krila Alijanse.

"Ovo bi mogla biti prva prava, terenska barijera protiv dronova u Evropi", rekao je novinarima u Briselu Arkadijuš Bak, potpredsednik Poljske grupe zbrojeniova (PGZ), državnog konglomerata koji je temelj poljske odbrambene industrije.

Ali u većini drugih oblasti, poljska namenska industrija ne može da se takmiči sa drugima.

Razlozi sežu decenijama unazad. Tokom ere Varšavskog pakta, Sovjetski Savez je podelio vojnu proizvodnju između svojih satelitskih zemalja, sprečavajući ih da razvijaju nezavisne industrije naoružanja. Poljska se specijalizovala za oklope, radar i lako naoružanje, ali nije gradila pogonske sisteme, naprednu municiju ili vrhunsku elektroniku. Nakon 1989. godine, budžeti za odbranu su se smanjili, a modernizacija je zastala.

Rezultat je sektor koji se još uvek oporavlja od propadanja nakon Hladnog rata. Mnoge fabrike PGZ-a rade u zgradama koje nisu dirnute od 1980-ih. Sistemi grejanja otkazuju. Mašine su zastarele. Neke radionice zimi postaju toliko hladne da zavarivanje mora da se zaustavi.

"Ne možete graditi tenkove u ledenoj hali", rekao je izvršni direktor PGZ-a Adam Leškievič.

Stotine miliona zlota je uloženo u poboljšanje postrojenja poput Bumar-Labedija, koje modernizuje borbene tenkove i vozila za spasavanje iz sovjetskog doba. Ali taj rad ne proširuje kapacitete niti uvodi nove tehnologije. On jednostavno omogućava proizvodnju.

Rukovodioci kažu da su ova osnovna poboljšanja samo grebanje površine. Čitave oblasti tehnologije nikada nisu razvijene u Poljskoj. Zemlja može da proizvodi vozila, radare i lansere kratkog dometa. Ali joj i dalje nedostaje industrijska dubina potrebna za projektovanje ili izgradnju raketa protivvazdušne odbrane dugog dometa, napredne municije ili modernih glavnih borbenih tenkova.

Čak i municija pokazuje ograničenja. Poljska želi da njene fabrike proizvode stotine hiljada granata kalibra 155 milimetara svake godine. Do nedavno su uspevali da proizvedu samo nekoliko desetina hiljada.

Složenije platforme se kreću još sporije. Za izradu jednog prenosivog sistema protivvazdušne odbrane "piorun" potrebno je oko 18 meseci; za izradu borbenog vozila pešadije "borsuk" potrebno je oko dve godine.

Poljske privatne firme, poput VB grupe, izdvojile su svoje niše u proizvodnji dronova, ali ostaju mali igrači na globalnom nivou.

Varšava sada želi da se osloni na druge odbrambene sisteme. Sklapa ugovore sa stranim kompanijama kako bi unapredila svoje lokalno znanje. Ali ni to ne može da potre decenije nedovoljnog ili nikakvog ulaganja.