Gde škripi: Evropa nije u stanju da nadoknadi pad američke pomoći Ukrajini

Nova izdvajanja pomoći Kijevu u 2025. godini mogla bi da padnu na najniži nivo od izbijanja sukoba 2022. godine, navodi Institut Kil u svojoj analizi praćenja pomoći Ukrajini. Evropa je izdvojila samo oko 4,2 milijarde evra za Ukrajinu, što je nedovoljno da nadomesti američku pomoć.

Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo su značajno povećale svoja izdvajanja, ali su ostale ispod nivoa viđenih u nordijskim zemljama. Italija i Španija su doprinele veoma malo, navodi se u najnovijem izveštaju Instituta.

Nakon rekordno visoke prve polovine 2025. godine, vojna pomoć je već naglo pala tokom leta - trend koji se sada nastavio u septembru i oktobru. Po sadašnjoj stopi, izdvajanja vojne pomoći su manja od onoga što bi bilo potrebno da se zameni nedostajuća američka podrška.

Iako su godišnje alokacije u proseku iznosile oko 41,6 milijardi evra u periodu 2022–2024. uključujući Evropu, SAD i druge donatore, do sada je u 2025. godini alokirano samo 32,5 milijardi evra.

Da bi se dostigli prethodni nivoi, do kraja godine bi bilo potrebno alokirati dodatnih 9,1 milijardu evra, što zahteva više nego dvostruko veću mesečnu stopu alokacije nego u poslednjim mesecima.

"Na osnovu podataka dostupnih do oktobra, Evropa nije bila u stanju da održi zamah iz prve polovine 2025. godine", kaže profesor Kristof Trebeš, šef Praćenja podrške Ukrajini.

Nedavno usporavanje, kako navodi, otežava Evropi da u potpunosti nadoknadi odsustvo američke vojne pomoći u 2025. godini. Ako se ovaj sporiji tempo nastavi u preostalim mesecima, 2025. će postati godina sa najnižim nivoom novih alokacija pomoći ikada za Ukrajinu od izbijanja invazije punih razmera 2022. godine.

Razlike među evropskim donatorima se dodatno povećavaju

Iako se ukupna vojna podrška Evropi usporava, razlike među glavnim ekonomijama postoje.

Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo su značajno povećale svoja vojna izdvajanja u poređenju sa 2022–2024. Nemačka je skoro utrostručila svoja prosečna mesečna izdvajanja, dok su Francuska i Velika Britanija više nego udvostručile svoja. Uprkos tome, mereno u odnosu na njihov BDP iz 2021. godine, sve tri zemlje su ostale znatno ispod vodećih donatora Danske, Finske, Norveške i Švedske.

Da bi dostigle nordijski nivo, najveće evropske ekonomije bi morale značajno da povećaju svoje doprinose, navode iz Kila.

Kontrast sa Italijom i Španijom bio je još veći: nijedna nije povećala svoja vojna izdvajanja u 2025. godini. Italija je smanjila svoje već niske nivoe izdvajanja za 15 procenata u poređenju sa 2022–2024, a Španija nije zabeležila novu vojnu pomoć u 2025. godini. Ovo ograničeno angažovanje značajno je oslabilo ukupni odgovor Evrope.

"Veća izdvajanja iz Francuske, Nemačke i Velike Britanije su značajna", kaže Taro Nišikava, rukovodilac projekta Praćenje podrške Ukrajini. "Ali čak i ove tri zemlje i dalje relativno zaostaju za nordijskim zemljama. U međuvremenu, pad podrške iz Španije i Italije je značajan korak unazad, što pojačava važnost uravnoteženije raspodele tereta širom Evrope."