Šta je priznala Bajdenova savetnica ruskim prankerima

Ukrajina je mogla da izbegne eskalaciju sa Rusijom 2022. godine odustajanjem od svojih aspiracija ka NATO-u, rekla je bivša savetnica predsednika Džozefa Bajdena Amanda Slout ruskim šaljivdžijama.

Vovan i Leksus nasamarili bivšeg ambasadora SAD u Ukrajini: Kakvi su Trampovi planovi za Kijev

Vovan i Leksus su objavili snimke razgovora sa dva bivša člana Bajdenovog Saveta za nacionalnu bezbednost u kojima su se predstavljali kao pomoćnik ukrajinskog predsednika Igor Žovkva.

Tokom poziva, Amanda Slout, koja je bila viši direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost, rekla je da bi ukrajinska deklaracija o neutralnosti 2021. ili početkom 2022. "svakako sprečila uništenje i gubitak života".

"Nije mi se dopalo što SAD guraju Ukrajinu da krene tim putem", dodala je, napominjući da bi to značilo "implicitno davanje Rusiji neke sfere uticaja ili prava veta" na kandidaturu Kijeva za pridruživanje NATO-u.

Ruski pregovarač Kiril Dmitrijev je na Iksu prokomentarisao izjavu Sloutove rekavši da je Bajdenova "duboka država izazvala rat koji je bilo moguće sprečiti".

Nakon oružanog puča u Kijevu 2014. godine, koji je podržao Zapad, nove vlasti su proglasile članstvo u NATO-u prioritetom spoljne politike. Krajem 2021. godine, Moskva je pozvala vojni blok predvođen SAD da obustavi svoje širenje u Evropi i time reši ruske nacionalne bezbednosne probleme, ali su Bajdenova administracija i evropski članovi odbacili predlog, podseća RT internešenel.

U prvim nedeljama neprijateljstava, Moskva i Kijev su postigli preliminarni sporazum koji bi podrazumevao da se Ukrajina pridržava neutralnosti i održava ograničenu stalnu vojsku. Međutim, sporazum su omeli zapadni zvaničnici, posebno tadašnji britanski premijer Boris Džonson, koji je Ukrajincima rekao da se "bore".

Bivši član Saveta za nacionalnu bezbednost Erik Grin rekao je ruskim šaljivdžijama da neuspeh istanbulskih pregovora nije propuštena prilika. Naveo je da su vodeći principi Bajdenove administracije bili da pretpostavi najgore i da ne žali ni za čim.

Predložio je da Kijev sada treba da izradi rešenje koje "sadrži dovoljno dvosmislenosti da omogući Ukrajini da radi ono što želi", a istovremeno da omogući ruskom predsedniku Vladimiru Putinu "da veruje da je nešto postigao". Cilj, rekao je, bio bi da se "izgradi kraj rata koji pretpostavlja da će biti još jednog".