Najveća žarišta na svetu: Gde se sve ratovalo u 2025. godini

Dok je zapadni svet pokušavao da Rusiju promoviše u najvećeg, ako ne i jedinog "svetskog negativca" zbog Specijalne vojne operacije u Ukrajini, širom planete vođeni su brojni sukobi.

U mnogim slučajevima, bili su veći, obimniji i strašniji nego onaj koji se vodi protiv kijevskog režima.

Prema statističkim podacima različitih organizacija, poput UCDP (Program za prikupljanje podataka o sukobima u Upsali), u prethodnih 365 dana bilo je više od 50 konflikata u 36 zemalja, koji ispunjavaju definiciju oružanog sukoba s najmanje 25 borbenih žrtava godišnje.

Širi kriterijumi, koji uključuju manje pobune, urbane ratove između bandi ili kriminalnih grupa, pokazuje preko 110 aktivnih konflikata u godini za nama.

Rat u Pojasu Gaze

Najveći sukob vođen je u Pojasu Gaze, između Izraela i Hamasa, koji je novo poglavlje dobio sredinom marta.

Rat koji je počeo 2023. godine prekinut je primirjem u januaru, ali je 18. marta, u ranim jutarnjim časovima, Izrael pokrenuo iznenadni raketni i artiljerijski napad, u kojem je stradalo više od 400 Palestinaca, uključujući 263 žene i dece.

Operacija pod šifrom "Moć i mač" koju su sprovele Izraelske odbrambene snage (IDF), izvedena je u koordinaciji sa Sjedinjenim Državama.

Naš izbor

Da li je Trampov mirovni plan za Gazu – izraelski Dejton?

Sledećeg dana, izraelska vojska je objavila da sprovodi kopnenu ofanzivu kako bi povratila koridor Necarim, iz kojeg se povukla u februaru.

Potpuno uništenje Gaze, za čiju će obnovu, prema informacijama Ujedinjenih nacija, biti neophodno najmanje 70 milijardi dolara, pokrenulo je humanitarnu krizu. Zbog zabrane ulaska humanitarne i medicinske pomoći, broj stradalih premašio je 60.000 i rat je, barem trenutno, okončan nakon intervencije američkog predsednika Donalda Trampa.

Predstavnici Egipta, Katara i Turske potpisali sa Trampom dokument o prekidu vatre u Gazi tokom međunarodnog samita u letovalištu Šarm el Šeik na Crvenom moru.

Primirje je, naravno, više put prekidano, ali je i dalje na snazi, iako su nastavljene manje vojne akcije – uključujući ciljanje visokih komandanta Hamasa.

Humanitarna pomoć stigla je u Gazu u kojoj se nastavljaju stradanja zbog uslova nemogućih za život, ali i poplava koje su pogodile ovaj deo Palestine.

Izrael i dalje zabranjuje da kamioni sa hranom i medicinskom pomoći stižu u Pojas Gaze u punom kapacitetu, ali, dozvoljava, na primer, uvoz najnovijih "ajfon" telefona, za koje, paradoksalno, postoji pomama u regionu u kojem je BDP po glavi stanovnika pao na samo 161 dolar, što je među najnižima na svetu.

Izraelski napad na Iran

Ratovao je Izrael na različitim frontovima u 2025. godini, nije se libio da napadne koga god je želeo znajući da mu Amerikanci čuvaju leđa.

U junu je izveo napad na Iran pod imenom "Uspon lava", kada je ciljano više od stotinu lokacija širom Irana, uključujući postrojenja za preradu nuklearnog goriva i stanove visokih vojnih zvaničnika.

Napad je bio najveći od iransko-iračkog rata tokom osamdesetih godina prošlog veka i njime je započeo 12-dnevni rat u kojem je stradalo više od 1.200 ljudi, uz skoro 8.000 ranjenih.

Da li je Tramp mirotvorac?

Američko bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja

Rat Izraela i Irana okončan je intervencijom Sjedinjenih Američkih Država koja, ovoga puta, nije bila mirovna.

Američko ratno vazduhoplovstvo i mornarica napale su 22. juna tri nuklearna postrojenja u Iranu – postrojenje za obogaćivanje uranijuma Fordou, nuklearno postrojenje Natanz i Centar za nuklearnu tehnologiju Isfahan bili su ciljani sa četrnaest bombi.

Napad je bio jedina ofanzivna akcija SAD u ovom ratu, koji je završen prekidom vatre dva dana kasnije, a ujedno i prvi američki napad na iransku metu od atentata na Kasema Sulejmanija 2020. godine, kao i prvi na teritoriji Irana od pomorske ofanzive 1988. godine.

Procena Pentagona je da je iranski nuklearni program unazađen za najmanje dve godine, Tramp je s druge strane izjavio da su udari "potpuno i totalno uništili" ključna iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma, a onda i zapretio da će to ponovo uraditi ukoliko rukovodstvo Irana pokrene program negde drugde.

Gaza – deveti krug

Iran je odgovorio napadom na američku bazu u Kataru, da bi sledećeg dana Tramp objavio prekid vatre između Irana i Izraela.

Iran je obustavio saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), a rat protiv Izraela dodatno je polarizovao ceo Bliski istok i doveo do zabrinutosti o širem regionalnom ratu, uključujući rizik od involviranja drugih država i povećanje civilnih žrtava.

Američki napadi na brodove kod Venecuele

Donald Tramp dugo je želeo Nobelovu nagradu za mir, nije je dobio, otišla je u ruke venecuelanske opozicionarke Marije Korine Mačado, ali se hvalio da je od dolaska na vlast okončao čak osam ratova.

Međutim, neke je i sam započinjao, a osim napada na Iran, 2025. biće obeležena i američkom intervencijom u Karipskom moru.

Tramp je rasporedio snage u blizini Venecuele i započeo seriju napada na brodove i čamce koje je optužio da prevoze drogu. SAD, a pre svih Tramp i njegov ministar odbrane Pit Hegset, insistiraju na borbi protiv šverca narkotika, zbog čega su pokrenute i akcije zaplenjivanja venecuelanskih tankera.

"Dan uveče" o okršaju Izraela i Irana: Bliski istok ponovo na ivici ambisa

Ipak, mnogi ove akcije vide kao pojačan pritisak na venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.

Maduro, kome Amerika na teret stavlja "narko-terorizam", izjavio je da Vašington izmišlja rat protiv njega. Venecuelanska vlast je takođe najavila masovnu mobilizaciju vojske i civila kako bi se odbranila od potencijalnih američkih napada. Maduro je poručio neprijateljima da će se braniti i da neće "gringosi" pljačkati bogatstva venecuelanske zemlje.

Nedavno je i "Džerald Ford", najveći američki nosač aviona, ušao u Karipsko more, što samo predstavlja nastavak priliva američkog naoružanja i pojačavanje pritiska na Venecuelu.

Tramp je, pravdajući udare na brodove, rekao da su narko-karteli "nezakoniti borci" i da su plovila koje napada SAD deo "oružanog sukoba".

Sukob na granici Avganistana i Pakistana

Početkom oktobra besneo je sukob na granici Avganistana i Pakistana koji je trajao desetak dana.

Tada je Pakistan izveo vazdušni napad na avganistansku prestonicu Kabul, ciljajući lidera militantne grupe pakistanskih talibana (TTP).

Zapad ponovo mrsi konce: Kakva je situacija na granici Avganistana i Pakistana

Talibani su rekli da je njihov napad bio odgovor na kršenje avganistanskog vazdušnog prostora.

Kasnije je Avganistansko ratno vazduhoplovstvo napalo pakistanski grad Lahor.

Neprijateljstva su trajala duž cele linije Duranda na avganistansko-pakistanskoj granici, borbe su vođene u sedam pograničnih provincija i odnela su više desetina života, uz prisilno iseljenje više od 5.000 civila u Avganistanu.

Kratki rat Indije i Pakistana

Tradicionalna netrpeljivost dve azijske zemlje kulminirala je na proleće i pretvorila se u kratki rat Indije i Pakistana.

Kratak, ali intenzivan konflikt izbio je nakon terorističkog napada u Kašmiru u aprilu, koji je odjeknuo intenzivnim vojnim merama i optužbama obe strane.

Indija je pokrenula raketne i artiljerijske udare na ciljeve unutar Pakistana (Operacija Sindur) kao odgovor na napad u Kašmiru. Pakistanske snage su uzvratile vatrom i granatiranjem.

Obojena revolucija u Bangladešu: Kako je Amerika zabila nož u leđa Indiji

Pakistan je zatvorio vazdušni prostor za indijske avione, što je imalo uticaj i na civilne letove i regionalnu ekonomiju.

Sukob je trajao nekoliko dana pre nego što je postignut prekid vatre sredinom maja.

Obe strane su pretrpele gubitke, a tenzije su ostale visoke uprkos diplomatiji i međunarodnom posredovanju.

Masovna raseljavanja zbog okršaja na granici Tajlanda i Kambodže

Još istočnije situacija još napetija i nikako se ne smiruje. Tajland i Kambodža zaratili su u julu, tada je petodnevni rat doveo do stotina poginulih i velikog raseljavanja.

Usledilo je primirje, ali je u decembru došlo do novih eskalacija, pa čak i vazdušnih napada.

Sukob se ponovo rasplamsao nakon incidenta sa minom koja je teško povredila tajlandskog vojnika, što je dovelo do uzajamnih artiljerijskih i vazdušnih napada duž spornog graničnog pojasa.

Ti napadi traju i dalje, uprkos i Trampovim pokušajima da ih okonča.

Predsednik SAD objavio je da su se lideri Tajlanda i Kambodže tokom razgovora sa njim složili oko prekida vatre. Međutim, nijedan od lidera nije pomenuo sporazum u izjavama nakon poziva, a tajlandski premijer Anutin Čarnvirakul javno je objavio da nema prekida vatre.

Za to vreme, obe strane broje žrtve, skoro 300.000 civila napustilo je domove u potrazi za sigurnim skloništem.

"Crni kontinent" u plamenu

Dok su oči sveta uprte pretežno u neke komercijalnije konflikte, na tlu Afrike bukte ratovi koji dovode do humanitarnih katastrofa, posebno u Sahelu.

Prema istraživanjima, na "crnom kontinentu" je u godini za nama bilo 15 velikih oružanih sukoba, više od 30 pobuna i konflikata nižeg intenziteta koji su doveli do najvećeg broja žrtava u trećoj deceniji 21. veka i više miliona raseljenih.

Sahel je granična je zona u Africi koja se proteže od Atlantskog okeana do Crvenog mora odmah južno od Sahare. Obuhvata delove više država: Mali, Niger, Burkina Faso, Čad, Mauritanija, Senegal, Sudan, Kamerun, Gvineja i druge.

Ovaj region je dugoročno suočen sa siromaštvom, političkom nestabilnošću, klimatskim šokovima i slabim državnim institucijama – faktori koji su pogoduju ekstremizmu i oružanim sukobima.

Trenutno je najmanje najmanje sedam država pod vojnom vlašću:

• Mali – vodi ga vojna vlast nakon dva udara 2020. i 2021. i produženja prelazne vlasti bez izbora.
• Burkina Faso – Kapetan Ibrahim Traore na vlasti je od 2022. godine.
• Niger – vojna vlast preuzela vlast 2023. i produžava prelaznu fazu.
• Gvineja – bila pod vojnom vlašću od 2021. godine, trenutno u fazi prelaznog puta ka "obnovi demokratije" koji je spor i kontroverzan.
• Gvineja Bisao – najnoviji udar u novembru prošle godine doveo vojsku na vlast i ukinuo civilne institucije.
• Sudan – takođe od 2021. pod generalskom upravom. Uprkos unutrašnjim konfliktima, vojska ostaje centralna vlast.
• Madagaskar – vojni udar u 2025. godine doveo je vojsku na čelo države.

Građanski rat u Sudanu koji traje od 2023. godine

Sudan je dve i po godine u kandžama građanskog rata u kojem se Sudanske oružane snage sukobljavaju sa paravojnom grupom Snage za brzu podršku (RSF), koju međunarodne institucije optužuju da ima podršku Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Rat je gurnuo desetine miliona ljudi u humanitarnu krizu, a poslednjih sedmica sukobi su intenzivirani.

Tokom 2025. okršaj se proširio na Darfur i druge oblasti, gde je RSF zauzeo grad El-Fašir, kao i ključna naftna polja poput Hegliga, što ozbiljno utiče na regionalnu ekonomiju i stabilnost.

Izveštaji ukazuju na široko rasprostranjene zločine nad civilima, uključujući kidnapovanja i smaknuća, ali i na regrutovanje dece i njihovo obučavanje za učešće u oružanim dejstvima.

U ratu između RSF-a i sudanske vojske koji traje već tri godine do sada je ubijeno najmanje 150.000 ljudi, više od 12 miliona primorano je da napusti svoje domove, a njih skoro 25 miliona suočeno je sa akutnom glađu. Obe strane su optužene za ratne zločine i napade na civile.

Na području sukoba pronađeno je britansko oružje, dok je među stradalim borcima bilo i ukrajinskih plaćenika.

M23 u Kongu

Konflikt između vlade DR Konga i pobunjeničke grupe M23 eskalirao je početkom godine izvršnim ofanzivama u istočnim provincijama Severni i Južni Kivu.

M23 navodno dobija podršku Ruande, koja takve navode negira. Borbe su deo dugotrajnog, višegodišnjeg rata zbog kontrole teritorija, etničkih tenzija i bogatih rudnih resursa.

M23 ili Pokret 23. marta, jedna je od više od 100 naoružanih grupa koje se bore protiv kongoanskih snaga u mineralima bogatom istočnom Kongu. Prisutan je u provinciji Severni Kivu u oblastima koje se graniče sa Ruandom i Ugandom i ima više od 8.000 boraca.

Ime je dobio po datumu potpisivanja sporazuma 2009. između Nacionalnog kongresa za odbranu naroda (CNDP), pobunjeničke grupe koju predvode Tutsi, i Vlade Konga o okončanju pobune koju su predvodili Tutsi na istoku države.

M23 je stvoren 2012. godine nakon što su se bivše trupe CNDP-a pobunile protiv Vlade DR Konga, optužujući je da nije sprovela sporazum iz 2009. i nije integrisala Tutsije u vojsku, zaštitila manjine i ravnomerno raspodelila resurse.

Grupa tvrdi da je njihov cilj da zaštite interese kongoanskih Tutsija i drugih manjina od grupa Hutua koje su pobegle u DR Kongo nakon što su učestvovale u genocidu Tutsija 1994. godine.

Borbe su trajale do kraja 2025. i uključivale misije u gradovima Goma, Valikale, Butembo i Uvira. Izveštaji navode da je stotine civila ubijeno, milioni raseljeni, a da su bolnice preplavljene ranjenima i povređenima.