Svet
Tvrd orah koji ne mogu da slome: Šta je "Paks silika" i kako Tramp misli da može da pobedi Kinu
Trampova najnovija inicijativa, zapravo, priznaje Kini status svetske tehnološke supersile, a možda i više od toga
Bela kuća odlučila je da formira koaliciju za suprotstavljanje kineskoj dominaciji nad ključnim mineralima i rastućem uticaju Kine kao centra za veštačku inteligenciju i druge tehnološke sektore.
Bez Indije...
Plan je da koalicija bude ustanovljena potpisivanjem deklaracije "Paks silika" koja bi trebalo da obuhvati Singapur, Australiju, Japan, Južnu Koreju i Izrael, u saradnji usmerenoj na rešavanje nedostataka u pristupu ključnim mineralima i smanjivanje kineske prednosti u oblastima u koje Kina masovno ulaže. Tako je, barem, izvestio "Politiko".
Uočljivo je da u novoj koaliciji nema zemalja EU, ni Kanade, a ni Indije.
Infrastrukturne inicijative Kolektivnog zapada doživele krah
Najnovija inicijativa Donalda Trampa izaziva kinesku kontrolu ključnih retkih zemnih elemenata i sve očigledniju dominaciju Pekinga u tehnološkom sektoru.
Zbog toga treba pomenuti da su dosadašnje inicijative SAD i EU, kojima je Kolektivni zapad želeo da parira inicijativi "Pojas i put" u oblasti izgradnje infrastrukture, naprosto doživele krah ili zabeležile rezultate koji su znatno ispod najavljivanih.
Dobar primer za to je zaboravljena inicijativa SAD, nazvana "Novi put svile", koju je, 2011. godine, predložila tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton.
Inicijativa je u projektnom smislu kanula iz pera nama dobro poznatog generala Dejvida Petreusa i imala je za cilj infrastrukturno povezivanje i umrežavanje zemalja Centrale Azije sa Avganistanom, posredstvom SAD i njihovih "partnera".
Inicijativa je, blago rečeno, doživela neuspeh.
"Blu dot netvork" i druge priče
Sjedinjene Američke Države su, počevši od 2019. godine, imale ideju da u saradnji sa članicama G7 sprovedu inicijativu nazvanu "Blu dot netvork", kako bi parirale kineskoj inicijativi "Pojas i put". Posredi je bila više politička ili čak kozmetička inicijativa koja je jednu kratku sezonu zauzimala naslove i prostor u medijima, a onda je iščezla, jer nikada nije ostvarena.
Inicijativa DFC, zakonom uspostavljena godinu dana ranije (BUILD Act), uz najavljeno ulaganje od pedeset milijardi dolara, bila je usredsređena na sitne projekte i kao takva, zapravo, ni blizu nije mogla da parira inicijativi „Pojas i put“. Izdvajano je po nekoliko milijardi dolara, ali često ne stvarnog novca već odobrenog ili "komitovanog" kapitala (aktivacija plaćanja po odobrenim uslovima projekta).
Tek toliko: "Global gejtvej"
Zatim je usledila inicijativa PGII, uz planirano angažovanje članica G7. Najavljeno je ulaganje od trista do trista pedeset milijardi dolara, ali osim nekoliko projekata u realizaciji se nije odmaklo od početka.
Inicijative EU unekoliko bolje stoje, ali ni približno ne pariraju "Pojasu i putu".
Brisel je najpre pokušao da plasira inicijativu "EU – Azija konektiviti" 2018. godine, a kada se videlo da projekat od samog početka "škripi" (nedovoljno kapitala, loša politička artikulacija) predstavljen je kao tobožnji uvod u inicijativu "Global gejtvej" tri godine kasnije.
Inicijativa "Global gejtvej" trebalo je da angažuje oko trista milijardi evra, ali ni ona nije daleko stigla, premda je verovatno najmanje neuspešna od svih inicijativa Kolektivnog zapada, barem što se tiče nekih od projekata u Africi, te nešto malo na Balkanu i u Mediteranu.
Zapadni odgovor na "Pojas i put", zapravo, ne postoji
Glavni problem pri sprovođenju globalnih inicijativa Kolektivnog zapada predstavlja nedostatak kapitala, odnosno nespremnost velikih privatnih fondova da učestvuju u ovakvim poduhvatima, za razliku od NR Kine koja ne oskudeva u kapitalu i njegovoj mobilnosti.
Postoji još niz drugih razloga zbog kojih Kolektivni zapad, naprosto, ne može da parira "Pojasu i putu", poput prestrogih pravila i birokratski često besmislenih procedura, ali i nedostatka planiranja i izostanka bilo kakve smislene strategije.
Šminkanje geopolitičkog pokojnika ili korak ka multipolarnom svetu?
Tramp je svoju inicijativu nazvao "Paks silika". Iako u latinskoj osnovi imenica "paks" znači mir, ne treba smetnuti s uma da su "Paks romana", "Paks britanika" i "Paks amerikana" bili istorijski intervali "mira" i "stabilnosti", zavisno od položaja, odnosno ugla posmatranja, a ne mir u opštem smislu i pogotovo ne mir za sve.
Vijetnam, na primer, nije puno uživao u blagodetima mira "Paks amerikane".
Posredi je "mir" koji proističe iz nametnute stabilnosti.
"Paks silika", dakle, najavljuje poredak u kom "mir" ne garantuje američka vojska u klasičnom smislu, već američka dominacija u tehnologijama, energetici, finansijama i industrijskim lancima. Neko bi rekao da je posredi Trampova vizija postglobalističkog, tehnološki kontrolisanog sveta.
Naš izbor
Iako naziv Trampove inicijative direktno podseća na istorijske koncepte "mira" koji počivaju na snazi i uticaju jedne sile, Tramp, ciljano ili slučajno, svojom inicijativom Kini priznaje status ravnopravne tehnološke sile, ili joj čak priznaje preimućstvo u pomenutim oblastima, budući da je posredi reakcija SAD na utvrđeni položaj Kine.
Postoje i mišljenja koja idu dalje i smatraju da je "Paks silika", u stvari, značajan korak načinjen u SAD ka multipolarnom svetu, ali i ona koja smatraju da Tramp, nakon kraha svih (navedenih) inicijativa na planu infrastrukturnog razvoja, samo šminka geopolitičkog mrtvaca koji nije zvanično obavešten da se upokojio.
Čipovi kao prelomna tačka
Izraz "silika" (silicijum-dioksid) očigledno asocira na tehnološku moć, u čijim se delovima SAD još jedino uzdaju u sudaru sa NR Kinom.
Silicijum, odnosno silikon ili silika, nalazi se u srži tehnološke i vojne moći (poluprovodnici, čipovi, veštačka inteligencija).
Samim nazivom najnovije inicijative SAD, Tramp Kini i svetu šalje poruku da su čipovi odnosno poluprovodnici prelomna tačka američko-kineskih odnosa.
Ona izražava američku ambiciju da se uključi u kontrolu retkih zemnih elemenata, ali je i poruka koja je saglasna sa ambicijom SAD da "obuzdavaju" Kinu. Imajući u vidu strategijski značaj kineskog ostrva Tajvan, ne samo kao tačke na važnom plovnom putu, već i kao svetske sile u proizvodnji čipova, možemo reći da "Paks silika" predstavlja i poruku politici "jedne Kine", odnosno važnosti Tajvana za SAD, što samo po sebi ne podrazumeva "paks".
Live
