Nova stranica sukoba Kine i Japana i kakve veze sa tim imaju pande

Jedine dve pande koje su ostale u Japanu mogle bi da budu vraćene u Kinu čak i pre predviđenog roka za povratak, čime bi zemlja mogla ranije da ostane bez ijednog primerka ove životinje posle više od 50 godina.

Prema izvorima japanske agencije "Kjodo", blizanci koji se nalaze u zoo-vrtu "Ueno" u Tokiju, biće poslati nazad u Kinu krajem januara, a ne u februaru kako je prvobitno planirano.

Naš izbor

Japan ubrzano gradi vojnu infrastrukturu na ostrvu Magešima

Sjao Sjao i Lei Lei su rođeni u zoološkom vrtu 2021. godine, ali su u vlasništvu Kine, a njihov boravak regulisan je ugovorom o zakupu između Tokija i Pekinga.

Njihovim odlaskom, Japan neće imati pande u svojim zoo vrtovima po prvi put u pola veka.

Četiri primerka koja su do juna boravila u tematskom parku u Širahamiju takođe su vraćena u Kinu.

"Kjodo" navodi da se pozajmica pandi smatra se diplomatskim simbolom prijateljstva između Japana i Kine, ali njihova budućnost trenutno je neizvesna zbog pogoršanih odnosa između dveju zemalja.

Od dolaska prvog para džinovskih panda u Japan iz Kine 1972. godine, u znak normalizacije diplomatskih odnosa, ovi simbolični medvedi osvojili su srca mnogih Japanaca i doneli ekonomske koristi kao turističke atrakcije.

Međutim, tenzije su eskalirale u novembru ove godine, nakon komentara premijerke Japana da bi svaki pokušaj Pekinga da silom izvrši ponovno ujedinjenje sa samoupravnim Tajvanom mogao predstavljati "situaciju koja ugrožava opstanak", što bi po japanskom zakonu opravdalo vojni odgovor.

SAD prvi put javno stale uz Japan u sukobu sa Kinom: Akcije Pekinga ne doprinose regionalnom miru

Kina je osudila njene izjave kao "izuzetno zloćudne i otvoreno provokativne", navodeći da one krše politiku "jedne Kine", koja priznaje Tajvan kao sastavni deo zemlje.

Niz kritika i upozorenja iz Kine uključuju i primenu sankcija, obustavu ekonomskih, diplomatskih i vojnih odnosa i uvođenje trgovinskih ograničenja.

Kineska mornarica rasporedila je više od 100 brodova širom istočne Azije, a došlo je do sukoba i na nebu, kada su kineski lovci J-15 uključili radarske sisteme za navođenje vatre na japanske F-15J mlaznjake u najmanje dva navrata.

U međuvremenu, Japan nastavlja izgradnju obimnog odbrambenog sistema na arhipelagu Rjukuju. Simbolični epicentar ovog rasporeda je Jonaguni, subtropsko ostrvo udaljeno svega 110 kilometara od Tajvana, koje je sada postalo prva linija japanske odbrane.

Tajvan od 1949. godine održava faktičku samoupravu, ali nikada nije proglasio nezavisnost. Kina je više puta navela da joj je krajnji cilj "mirno ponovno ujedinjenje", ali da neće oklevati da upotrebi silu ukoliko ostrvo zvanično odluči da se otcepi.