Vojna pomoć Ukrajini koju evropske zemlje tako svesrdno šalju zapravo je unosan poslovni plan od kojeg članice Unije očekuju da će profitirati. To je pokazala izjava poljskog premijera Mateuša Moravjeckog da će poslati tenkove "leopard 2" koje Kijev toliko traži, ali da očekuje novčanu nadoknadu od Evropske unije.
"Apliciraćemo za nadoknadu troškova Evropskoj uniji, to će biti još jedan test dobre volje", rekao je Moravjecki.
Moravjecki misli na Evropski mirovni fond koji je uspostavljen za period od 2021-2027. Sredstva koja su zemlje članice izdvojile za njega iznose skoro šest milijardi evra, međutim, vojna pomoć poslata Kijevu odavno je prešla iznos koji fond poseduje.
Zanimljivo je i da je fond napravljen kako bi se osigurao mir i međunarodna bezbednost, a zapravo se koristi za naoružavanje Ukrajine.
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj rekao je da je pomoć EU Ukrajini dostigla čak 49 milijardi evra i očekuje se da će fond biti uvećan.
EU je krajem 2022. godine osnovala i Misiju vojne pomoći za podršku Ukrajini preko koje sprovodi obuku ukrajinskih vojnika. Predviđeno je da mandat misije traje dve godine, budžet iznosi više od 106 miliona evra, a taj iznos je takođe premašen.
Poljska nije jedina zemlja koja očekuje da dobije novac kao naknadu za vojnu pomoć, već je to tražila i Estonija.
Za sve što je poslala Ukrajini, Estonija od Evropske unije traži čak 400 miliona evra. Estoniji je već dodeljeno 156 miliona evra iz fonda u zamenu za haubice 105mm koje je poslala Ukrajini, ali s obzirom na to koliko je iznos veliki, dogovoreno je da taj novac bude isplaćivan godinama.
Šefica odeljenja Centra za odbrambene investicije Katri Raudsep navela je da postoji raspored kako će novac biti nadoknađen članicama.
Estonija je čak do detalja navela šta je tačno poslala Ukrajini, od borbene opreme, naoružanja, komunikacione opreme i municije. Na spisku za povraćaj novca je čak i zimska oprema poslata vojnicima.
Zanimljivo je da Estonija ne planira samo da nadoknadi poslato Ukrajini, već da dodatno modernizuje svoju vojnu opremu nauštrb pomoći koju je poslala, objavio je estonski portal ERR.
Sa druge strane, osim vojne pomoći Poljska je svoju poziciju iskoristila i tako što je prihvatila izbegle iz Ukrajine, a oni iznajmljivanjem ili kupovinom nekretnina, popunjavanjem radnih mesta zapravo podstiču ekonomiju zemlje. Poljska je takođe uspela da svoju poziciju kao članica EU i NATO progura, čime je dobila unosne tranše, ali je porastao i njen uticaj na ukrajinsku političku elitu.