Svet
Godina (ne)mira: Američki planovi za Ukrajinu, između iluzija i stvarnosti
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću pokrenuo je mirovni proces sa mrtve tačke, ali to još nije dovoljno da bi se stvorili uslovi za kraj ruske SVO
Iako je godina za nama donela značajan napredak u odnosima Rusije i SAD, to ipak nije bilo dovoljno za kraj Specijalne vojne operacije u Ukrajini, koja će po svemu sudeći dočekati i četvrtu godišnjicu.
Donald Tramp je u predizbornoj kampanji 2024. insistirao da rusko-ukrajinskog sukoba nikada ne bi ni došlo da je on ostao predsednik, s čim se posle složio i i ruski predsednik Vladimir Putin. Od Trampove najave da će sukob "završiti za 24 sata" po dolasku na vlast, međutim, nije bilo ništa.
Poslednja runda pregovora, krajem decembra u Majamiju, ostala je dosledna dosadašnjem šablonu: SAD nešto predloži, Rusija odgovori da je to dobro polazište za dalje razgovore, a onda Kijevski režim i njegovi sponzori iz EU insistiraju da je to neprihvatljivo i da mora da se menja, pa se sve opet vrati na mrtvu tačku.
Za to vreme, ruska vojska neumoljivo napreduje.
Stilski fijasko za rudni sporazum
Tramp je položio predsedničku zakletvu 20. januara. Nedugo potom, SAD predlažu Ukrajini sporazum o mineralnom bogatstvu vredan oko 20 milijardi dolara, po kojem bi Kijev trebalo da Amerikancima da rudne koncesije u zamenu za zaštitu.
Vladimiru Zelenskom je izgleda zasmetalo što Amerika od Ukrajine nešto traži, a prethodne tri godine mu je dala stotine milijardi dolara "na lepe oči". Kada je došao u Belu kuću krajem februara, umesto da potpiše sporazum – izazvao je skandal.
Tramp i potpredsednik Džej Di Vens ponizili su bivšeg glumca pred novinarima u Ovalnom kabinetu. Zelenski nije pokazao poštovanje prema SAD i "nije spreman za mir", poručio je Tramp posle sastanka.
Zelenskom su zamerili i što nije obukao odelo, uvredivši tako njegov dugo poznati, zloglasni i veoma namerni stajling.
Dogovor o rudama je na kraju potpisan tek u aprilu, ali se o njemu od tada ćuti; verovatno zato što je Zelenski obećao pristup rudama koje ne kontroliše – jer su u (ruskom) Donbasu.
Od Arabije do Aljaske – i nazad
Stvari su išle kudikamo bolje kad je reč o Rusiji. Američke i ruske diplomate sastale su u Rijadu, pa potom u Istanbulu, a razgovori su organizovani za samo tri dana od prvog poziva, otkrio je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. Kasnije je došlo do još jednog sastanka u Saudijskoj Arabiji.
Sredinom avgusta su se na Aljasci sastali Tramp i Putin lično. Samit u vojnoj bazi kod Enkoridža je, doduše, bio relativno kratak, ali ga je Moskva ocenila pozitivno.
Sledeći sastanak je bio planiran u oktobru u Budimpešti, ali su ga Amerikanci otkazali pre nego što su otpočeli konkretni planovi za njegovu realizaciju. Da nada umire poslednja, međutim, svedoči i činjenica da se Mađari i dalje spremaju za samit kad ga (i ako) bude.
Trampov mirovni plan: Račun bez krčmara
Još u aprilu je Džej Di Vens medijima nagovestio postojanje mirovnog plana, koji je trebalo da bude ponuđen po principu "uzmi ili ostavi". Ako ga dve strane ne prihvate, Amerika će da napusti pregovore, dodao je Vens.
U medije su ubrzo procurili neki aspekti predloga: zamrzavanje sukoba na postojećim linijama razgraničenja, ukidanje sankcija Rusiji, kao i odricanje Ukrajine od ruskih teritorija "de fakto" ali ne "de jure". Treba napomenuti da su Amerikanci još u martu priznali da Kijev mora da se odrekne teritorije.
SAD bi takođe obećale da Ukrajina neće postati članica NATO ali bi mogla da stupi u EU i dobila od Amerike jake bezbednosne garancije, dok bi Rusiji bila ponuđena "ekonomska saradnja" u oblastima industrije i energetike.
Plan od 28 tačaka koji se pojavio u novembru je bio vrlo sličan toj najavi.
Taj dokument je sa američke strane navodno sročio Trampov izaslanik Stiv Vitkof, prethodno izaslanik za pregovore u Gazi (koji su relativno uspešno okončani početkom oktobra, jednom verzijom Dejtona), uz konsultacije sa Putinovim izaslanikom Kirilom Dmitrijevom.
Prethodni Trampov izaslanik Kit Kelog je, po svemu sudeći, bio odgovoran za curenje tog predloga u medije, pa je vrlo brzo smenjen.
Rusi su pristojno rekli da neke od 28 tačaka ne dolaze u obzir ali da je predlog sam po sebi dobro polazište. Ukrajina je ogorčeno odbila sve. EU takođe. Doduše, Brisel niko nije ništa pitao ni ovom prilikom.
Mito, korupcija, ostavke i Kongres
Krajem novembra se činilo su EU i Ukrajina uspele da torpeduju Trampov plan i zamene ga nekakvim svojim predlogom, koji je Moskvi bio potpuno neprihvatljiv. A onda su došle vesti o velikom skandalu u Kijevu.
NABU i SAPO, službe za borbu protiv korupcije u Ukrajini — inače dugo godina pod kontrolom SAD — objavile su dokaze da je preduzeće "Energoatom" oštećeno za više od 100 miliona dolara, a da je grupu odgovornu za to predvodio Timur Mindič, prijatelj i poslovni partner Zelenskog.
Pod velikim pritiskom Zapada, šef kabineta Zelenskog Andrej Jermak morao je da podnese ostavku. Čak je i Tramp prokomentarisao "ogromnu korupciju" u Ukrajini.
Uprkos tome, američki Kongres je krajem decembra usvojio zakon o vojnoj potrošnji u sklopu kojeg je za pomoć Ukrajini odobrio ukupno 800 miliona dolara u sledeće dve godine.
Od Mar-a-Laga do Valdaja
Zelenski je 28. decembra posetio Trampa u Mar-a-Lagu, rezidenciji američkog predsednika na Floridi, i rekao da su se navodno dogovorili oko "90 odsto" stvari u mirovnom planu. Tramp je telefonirao Putinu i pre i posle pregovora, da ga obavesti o rezultatima. Tokom drugog poziva, Putin mu je saopštio da je prethodne noći Ukrajina gađala njegovu rezidenciju na jezeru Valdaj, u Novgorodskoj oblasti, sa ukupno 91 dronom.
Tramp je potom izjavio da je dobro što nije Ukrajini dao "tomahavke", dok je Moskva najavila kako odmazdu, tako i "preispitivanje" svog pregovaračkog stava, s obzirom da se Ukrajina ponaša kao teroristička država.
Za to vreme, na terenu...
Dok se Vašington, Brisel i Kijev vrte u diplomatskom začaranom krugu, Moskva beleži vojne uspehe. Prošlogodišnja ukrajinska invazija na Kursku oblast potpuno je pobeđena 26. aprila, čime je eliminisan "adut" koji je Zelenski hteo da koristi u eventualnim pregovorima.
U zoni SVO, ukrajinske snage trpe poraze na svim frontovima. Do kraja godine, ruske snage vratile su se u Kupjansk i oslobodile Seversk, u potpunosti ovladale Krasnoarmejskom (Pokrovskom), opkolile ukrajinske borce u obližnjem Dimitrovu (Mirnogradu) i zašle u pozadinu Guljajpolja.
Mir još nije potpisan, Specijalna vojna operacija se nastavlja.
Live
