Svet
"Politiko": Problem Evropske unije nije Belgija već Tramp
Trampova administracija je podsticala evropske vlade, barem one koje smatraju najprijateljskijim, da odbiju plan korišćenja 210 milijardi evra ruske imovine za finansiranje Ukrajine
Ključno pitanje pred samit čelnika EU koji će biti održan sutra je - hoće li se Evropska unija održati na okupu ili će Donald Tramp uspeti da je podeli.
Neslaganje među evropskim vladama oko korišćenja zamrznute ruske imovine za finansiranje obnove Ukrajine, razotkriva dublju podelu na kontinentu o tome kako se nositi sa novim svetskim poretkom i neviđenim pritiskom iz SAD-a, piše briselski "Politiko".
"Žele da nas oslabe", rekao je visoki zvaničnik EU upoznat sa transatlantskim odnosima i pripremama za samit.
Pred Evropskim savetom su dva zadatka. Liderima su potrebni opipljivi rezultati, posebno u vezi sa finansiranjem Ukrajine. Ali, vodeće vlade takođe kažu da moraju da se zalažu za EU kada Bela kuća pokušava da utiče na politiku, a sve više evropskih lidera - od mađarskog premijera Viktora Orbana do češkog premijera Andreja Babiša - odbacuje ustaljene stavove Brisela.
EU bi bila "ozbiljno oštećena godinama" ako ne uspe da postigne dogovor o finansiranju Ukrajine, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc u intervjuu za nemačku televiziju.
"I pokazaćemo svetu da smo u tako ključnom trenutku naše istorije nesposobni da stojimo zajedno i delujemo u odbrani vlastitog političkog poretka na evropskom kontinentu", dodao je.
Trampova administracija je podsticala evropske vlade, barem one koje smatraju najprijateljskijim, da odbiju plan korišćenja 210 milijardi evra ruske imovine za finansiranje Ukrajine, potvrdila su za "Politiko" četiri zvaničnika EU uključena u rasprave.
Problem nije Belgija već Tramp
Kada su se čelnici EU sastali u Briselu u oktobru, nisu uspeli da postignu dogovor o zamrznutom novcu jer se Belgija tome protivila. Dva meseca kasnije, jasno je da problem Evropske unije zapravo nije Belgija, već Tramp, piše briselski portal.
Evropska komisija i najuticajnije prestonice su pregovarale u međuvremenu, pokušavajući da pridobiju belgijskog premijera Barta De Vevera, čija je podrška ključna jer se u njegovoj zemlji nalazi većina ruske imovine zamrznute u Evropi.
Rasprave su se intenzivirale tokom prošle nedelje dok je EU nastojala da da Belgiji potrebne garancije.
Međutim, šanse za postizanje dogovora su se pogoršale umesto poboljšale, rekao je visoki zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman.
"Hteo sam da plačem", rekao je on o raspoloženju na sastanku ministara za evropske poslove u Briselu koji su pripremali samit.
Dramatična situacija za Ukrajinu
Ukrajini je očajnički potreban novac jer se suočava sa budžetskim deficitom od 71,7 milijardi evra.
Ako novac ne počne da pristiže do aprila, moraće da smanji javnu potrošnju, što bi moglo da utiče na moral i sposobnost zemlje da nastavi da se brani.
Belgijska vlada tvrdi da se njeno protivljenje korišćenju ruske imovine svodi na potrebu zaštite vlastitih poreskih obveznika od odgovornosti u slučaju da novac ikada bude bilo potrebe da se vrati. Za druge evropske zemlje, radi se o široj geopolitici.
Američka kampanja uticaja, u kojoj su zvaničnici Trampove administracije zaobilazili Brisel i komunicirali sa prestonicama putem neformalnih kanala, dovela je do toga da su se Italija, Bugarska, Malta i Češka pridružile grupi zemalja koje se protive planu.
"Amerika više nije vođa slobodnog sveta"
Neuspeh bi bio katastrofa za ugled EU u svetu, rekli su evropski zvaničnici, s obzirom na poruku koju bi poslao ne samo Trampovoj administraciji, već i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Manfred Veber, predsednik Evropske narodne partije desnog centra, najveće političke grupacije u EU, dao je u utorak ocenu stanja odnosa.
"SAD očito više nisu vođe slobodnog sveta", rekao je novinarima u Strazburu.
"Trampova administracija se udaljava se od nas", dodaje.
Bankrotirana Ukrajina imala bi slabiju poziciju u mirovnim pregovorima, potkopavajući svoje šanse za postizanje trajnog mira koji joj je potreban za obnovu.
Što ako ne bude dogovora?
"Nemam ni pravu reč", rekao je estonski premijer Kristen Mihal za "Politiko" na pitanje što bi se dogodilo ako EU ne uspe da postigne dogovor.
Kijev treba da zna "da Evropa podržava Ukrajinu bez obzira na sve. Da ne moraju da prihvate loš dogovor."
Live
