Predsednička staza slavnih: Tramp podigao anti-spomenik i Baraku Obami

Dok se u Vašingtonu obično podižu spomenici konsenzusu, Donald Tramp je u Beloj kući podigao nešto daleko iskrenije: predsedničku stazu slavnih, sa pločama koje više liče na politički bilans nego na svečani omaž.

Pored imena bivših predsednika stoje i ocene koje, srećom, nisu davali istoričari. Nije ih pisao ni autopen, već Tramp lično. I vernije nego bilo šta drugo oslikavaju duh njegove politike.

Naš izbor

Pomilovanja na rasprodaji: Kada je u Beloj kući bio Crni petak

Tako je na ploči ispod portreta na kojem Džozef Bajden nije predstavljen glavom i bradom, već autopenom i nazvan Pospani Džo, a opisan je kao "ubedljivo najgori predsednik". Bez fusnota. Bez diplomatskih formulacija. Samo - presuda.

Barak Obama je, pak, dobio nešto duži tekst. Istina, počinje činjenicom da je bio prvi crni predsednik, ali se vrlo brzo prelazi na suštinu: "jedna od najrazdornijih figura u američkoj istoriji", čovek "neefikasne zdravstvene reforme", stagnacije ekonomije, "katastrofalnog" sporazuma sa Iranom i "jednostranog" Pariskog klimatskog ugovora - oba, naravno, kasnije poništena od strane Donalda Dž. Trampa. 

Onaj ko je na čelu države bio u dva mandata, zaslužuje, logično dve ploče. Na drugoj je ovako sažeo njegovu spoljnu politiku:

"Pod Obamom, kalifat ISIS-a proširio se širom Bliskog istoka, Libija je potonula u haos, a Rusija je izvršila invaziju i zauzela Krim u Ukrajini. On je osakatio mala preduzeća gušećim propisima i ekološkom birokratijom, razorio američke rudare uglja i zloupotrebio Poresku upravu (IRS) i saveznu birokratiju protiv svojih političkih protivnika. Obama je takođe špijunirao predsedničku kampanju Donalda Dž. Trampa 2016. godine i nadgledao stvaranje prevare 'Rusija, Rusija, Rusija', najgoreg političkog skandala u američkoj istoriji. Njegov pažljivo izabrani naslednik, Hilari Rodam Klinton, potom je izgubila predsedničke izbore od Donalda Dž. Trampa".

A uvodna ploča sve objašnjava: staza je posvećena "dobrim, lošim i onima negde između". S tim što je jasno ko je gde raspoređen. A poruka je još jasnija - ovo nije muzej, već politički komentar u bronzi.

Američka istorija je, bar na ovoj stazi, svedena na ono što Tramp najviše voli: jasne pobednike, jasne gubitnike i sebe kao mernu jedinicu. 

Istoričari će se, bez sumnje, zgražavati. Demokrate negodovati. Turisti fotografisati. A Tramp - zadovoljno zaključiti da je uradio ono što niko pre njega nije: napisao istoriju onako kako se kod njega i vodi politika - direktno, lično i bez izvinjenja.