Ako neka zemlja želi da bude u BRIKS-u, biće joj uvedene carine, rekao je predsednik SAD Donald Tramp novinarima u Beloj kući, na sastanku sa argentinskim kolegom Havijerom Mileijem.
"Rekao sam: 'Ako neko želi da bude u BRIKS-u, to je u redu, ali ćemo uvesti carine vašoj zemlji', i svi će izaći. Svi će napustiti BRIKS", izjavio je američki predsednik.
Tako funkcioniše svet po Trampu. Sve je veoma jednostavno: "Uvešćemo carine i završiti sa BRIKS-om". SAD su i dalje najveća svetska sila. Ali, ako je Amerika najveća, zašto je treba "ponovo učiniti velikom" (MAGA)?
Transformacije BRIKS-a
BRIKS se od svog nastanka značajno transformisao i prošao kroz nekoliko etapa kvalitativnih promena. Počeo je kao neformalna dijaloška platforma, a danas je to razgranat, složen i višekomponentan mehanizam međudržavne saradnje u širokom spektru oblasti.
Trenutno ga čini 11 država članica – Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika, Egipat, Etiopija, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati i Indonezija, koja se zvanično pridružila ovoj organizaciji početkom 2025. i postala prva članica iz Jugoistočne Azije.
A tu je spisak od 10 partnerskih zemalja, koja obuhvata države iz Azije, Afrike, Latinske Amerike i sa Bliskog istoka. To su, faktički, zemlje koje čekaju u redu za prijem u BRIKS.
Možda je suštinu BRIKS-a najbolje definisao ruski mislilac i geopolitičar Aleksandar Dugin, rečima da je ova organizacija "projekat okrenut ka budućnosti".
BRIKS uključuje već formirane države civilizacije, nastavio je Dugin, ali ova organizacija prihvata i civilizacije koje se još nisu formirale ili koje tek nastaju.
Na primer, islamski svet, koji još nije postigao jedinstvo u razvoju zajedničke civilizacijske strategije, ili Latinsku Ameriku, koja takođe zastaje na putu integracije, kao i celokupni afrički kontinent.
Nova faza proširenja
BRIKS je izbegao da se pretvori u glomaznu birokratsku mašineriju i, umesto toga, usredsređuje se na sasvim konkretne oblike međunarodne saradnje.
O značaju BRIKS-a u savremenom svetu dovoljno govore sledeće činjenice: zemlje članice trenutno obuhvataju gotovo polovinu svetske populacije, 40 odsto globalne paritetske kvote i oko 25 odsto međunarodne trgovine.
Saradnja zemalja BRIKS-a je eksponencijalno porasla u poslednjih 15 godina i danas pokriva veoma širok spektar tema. Na primer, Istraživački centar BRIKS-a za ekonomska istraživanja (IPEA) identifikovao je 184 oblasti zajedničkog istraživanja i saradnje, od poljoprivrede do svemirskih agencija.
Drugim rečima, BRIKS je praktična multipolarnost, namenjena razvoju ravnopravnih država, a ne produžavanju (neo)kolonijalnog statusa, koji postaje neodrživ u savremenom svetu.
Osim toga, BRIKS je sada ušao u novu fazu proširenja, za šta postoje realne mogućnosti, uključujući i uspostavljanje kategorije država-partnera, izjavio je nedavno zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije i predstavnik Rusije u BRIKS-u Sergej Rjabkov.
"Sada smo, po svoj prilici, ušli u drugu etapu proširenja", dodao je Rjabkov. On je odbio da spekuliše o tome o kojim državama je reč, ali je istakao da broj tih zemalja nije mali.
"To kako BRIKS funkcioniše u proširenom sastavu mislim da je svima jasno i vidljivo", naglasio je Rjabkov, "a praktični rezultati ogledaju se u završnim dokumentima. Dovoljno je pogledati obimne deklaracije lidera usvojene u na samitu u Kazanju 2024. i u Rio de Žaneiru 2025. godine – jasno se vidi šta je urađeno i šta će se raditi ubuduće. To je, u suštini, program delovanja, faktički putokaz za praktičan rad a ne puka izjava o namerama".
Odustajanje od dolara
Poseban problem koji muči Vašington je postepeno odustajanje zemalja BRIKS-a od korišćenja američkog dolara u međunarodnoj trgovini.
BRIKS promoviše međunarodnu trgovinu u kojoj bi se plaćanja vršila u nacionalnim valutama kako bi se smanjila zavisnost Globalnog juga od dolara. Hegemonija dolara bila je jedno, možda i najvažnije sredstvo kojim je Vašington osiguravao pokornost zemalja Globalnog juga.
Na primer, u januaru 2024. godine, Etiopija se pridružila ovoj organizaciji i počela pregovore sa Kinom o konvertovanju dela svog duga od 5,38 milijardi dolara prema Pekingu u kredite denominirane u juanima. Ubuduće će poravnanja između Pekinga i Adis Abebe vršiti u birima i juanima, što čini deo napora za obnovu ekonomije Etiopije.
Vašington na to odgovara novim carinama i sankcijama. Izgleda da Tramp to ne razume: novi ultimatumi samo ubrzavaju odustajanje od dolara. Rusija je praktično odustala od dolara nakon što su mnoge njene finansijske institucije isključene iz zapadnog finansijskog sistema 2022. godine.
Hibridni rat koji Zapad vodi protiv BRIKS-a
Međutim, to je samo deo hibridnog rata koji Zapad vodi protiv BRIKS-a.
Italijanski publicista Marko Rosi na sajtu "Elektomagacin" primećuje da su se nekadašnji gospodari "gospodari univerzuma", koje on naziva "gospodarima Davosa", početkom 2010-ih preobrazili u skromne "gospodare Kolektivnog zapada".
Ovi "gospodari" odbijaju da prihvate da su u Ukrajini pretrpeli strateški poraz i zato nastavljaju svoj prikriveni rat protiv zemlja Globalnog juga.
Tako sada imamo situaciju u kojoj sa jedne strane nalazi BRIKS, sa idejom slobodnog, nezavisnog razvoja, sa druge Zapad. U stvari, danas je čitav BRIKS, zajedno sa svojim saveznicima, dodaje ovaj autor, primoran je da se uključi u hibridni oblik rata protiv Kolektivnog zapada.
Taj rat traje i, bez sumnje, nastaviće se još neko vreme, godinama, a možda i decenijama. Ali, nije teško shvatiti da Zapad, kome se suprotstavlja sve kompaktnija svetska većina, iz njega ne može da izađe kao pobednik.
BRIKS se neprekidno transformiše, ali pri tom se transformiše i čitav svet. To je jasan znak da smo već ušli u razdoblje multipolarnosti, a da je unipolarni svet, koji je ruski predsednik Putin na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti 2008, opisao kao poredak "jednog suverena i jednog gospodara", ostao iza nas.