Gagauzija pod neviđenim pritiskom moldavskih vlasti: Insistiranje da se odustane od Rusije i Turske

Gagauzija se suočava sa neviđenim pritiskom moldavskih vlasti, saopštila je Partija socijalista Moldavije povodom usvajanja zakona o posebnom pravnom statusu regiona.

Kako se Moldavija obračunava sa svima koji podržavaju Rusiju: Moguće ukidanje autonomije Gagauzije

Prema mišljenju partije, razlog za to je nastojanje Kišinjeva da utiče na odnose autonomije sa Turskom i Rusijom.

"Zato se danas Gagauzija nalazi pod neviđenim pritiskom vladajućeg režima. Izvršni komitet i Narodna skupština Gagauzije izloženi su sistematskom i neosnovanom pritisku", navodi se u saopštenju najveće opozicione partije u Moldaviji.

"Hiljade aktivista i običnih građana dobija nezakonite novčane kazne. Ovo je još jedan pokušaj da se slomi volja autonomije i da se ona kazni zbog svoje odanosti preuzetim obavezama i principima", dodaje se.

Socijalisti su poručili da će u moldavskom parlamentu štititi i braniti prava Gagauzije.

"Zakon o posebnom statusu Gagauzije mora se u potpunosti poštovati. Svaki pokušaj zadiranja u ovlašćenja autonomije, zagarantovana Ustavom i zakonima, neprihvatljiv je i naići će na oštar politički i pravni odgovor", ističe se u saopštenju.

Zaharova: Moldavske vlasti nastavljaju sa raskidanjem istorijskih veza sa Rusijom

Gagauzija – autonomna oblast na jugu Moldavije, u kojoj živi oko 150.000 stanovnika – tradicionalno zastupa prorusku politiku, dok zvanični Kišinjev vodi politiku evropskih integracija.

Godine 1990. proglasili su sopstvenu republiku, ali je Kišinjev nije priznao i poslao dobrovoljačke jedinice radi "umirivanja" Gagauza.

Sukob je rešen u decembru 1994. godine stvaranjem autonomije. Tada je moldavski parlament usvojio zakon o posebnom pravnom statusu Gagauzije, kojim je formalizovan sporazum prema kojem su se Gagauzi odrekli stvaranja nezavisne države.

Međutim, aktuelna vlada, formirana od strane prozapadne Partije akcije i solidarnosti, priznaje da se tih sporazuma ne pridržava u potpunosti.