Kako je spoljna politika EU završila u rukama Ramuša Haradinaja

Šta povezuje nekadašnjeg premijera privremenih prištinskih institucija i Ramuša Haradinaja i šefa italijanske diplomatije Antonija Tajanija? 

Na prvi pogled ništa, dok je Tajani školovani oficir vazduhoplovstva i nekadašnji novinar, Haradinaj se preporučio za politiku kao jedan od vođa OVK. Ali, obojica se kunu u Ameriku, dok Evropu ne zarezuju ni za suvu šljivu. Americi su spremni da prepuste sve spoljnopolitičke odluke, da njih ne boli glava, dok u evropski geopolitički sud ne veruju baš ni malo. 

O svojoj posvećenosti SAD-u Haradinaj se oglašava redovno, a pre nekoliko godina doslovno je rekao da tzv. Kosovo nema svoju spoljnu politiku i da pripada klubu koji vode Sjedinjene Američke Države.

"Mi smo deo Evrope i sarađujemo sa Briselom i Berlinom. Međutim, kada je spoljna politika u pitanju, mi smo deo kluba zemalja koji predvodi Amerika. Nama to nije problem da priznamo, nemamo ni vremena da se bavimo problemima u svetu", poručio je Haradinaj u intervjuu za TV Hepi 2018. godine.

Samo nekoliko godina kasnije, u jeku sukoba Zapada i Rusije usled ukrajinske krize, ministar spoljnih poslova Italije kao da je parafrazirao izjavu Ramuša Haradinaja.

"Evropa nema pravu spoljnu, ni odbrambenu politiku. Uvek idemo za Amerikancima", rekao je Antonio Tajani bez trunke ironije u razgovoru za list "La stampa".

On je istakao da u Evropi ima previše ljubomore, te da su neophodni evropski, a ne nacionalni lideri.

"Evropa treba da služi svetu, a čak i Nemačka, najjača država, ne uspeva to da uradi", naveo je Tajani.

Međutim, umesto da "služi svetu", Evropa je dospela do toga da vodi spoljnu politiku po diktatu Sjedinjenih Država, što bi moglo da dovede do ozbiljnih posledica.

Na to je upozorila portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova koja je poručila da Evropa hitno mora da se probudi iz "letargičnog sna" i da se seti da je Vašington izvukao korist za sebe nakon oba svetska rata.

Ona je istakla da Evropljani ne bi trebalo da ponavljaju sopstvene greške i upitala da li evropske zemlje zaista ne shvataju da SAD uvlače Evropu u veliki rat.

"Možda je došlo vreme da ne napravite istu grešku i po treći put", poručila je Zaharova u reagovanju na izjavu italijanskog šefa diplomatije.

I pored toga, evropske države nastavljaju sa naoružavanjem Ukrajine i de fakto učešćem u ratu protiv Rusije, ali, paradoskalno, Tajani smatra da se "pomaganjem", koje podrazumeva slanje oklopnih vozila Kijevu, zapravo ide ka mirnom rešenju sukoba.

Istovremeno, dodao je da strahuje od moguće eskalacije rata, ali da zapadne države treba da učine sve da se konflikt ne proširi.

"Ni NATO, ni Evropa, koje imaju obavezu da pomognu Ukrajinu, nisu u ratu sa Rusijom", zaključio je Tajani.

Sa druge strane, nemačka šefica diplomatije Analena Berbok prethodno je poručila da se Evropa bori protiv Rusije, što znači da evropski lideri nisu ni saglasni oko definicija rata, ali ni oko toga da li su oni jedan od učesnika.

Ono što je sasvim sigurno jeste da je diktat Vašingtona važniji i od njihovih međusobnih nesuglasica.