Svet
Varufakis: Tri stvari koje su potresle svet 2025. godine
Svojom nesposobnošću i podaništvom, EU je postala žrtva i Moskve i Vašingtona i Pekinga, piše bivši grčki ministar
Ove godine su pukli i preostali stubovi poretka uspostavljenog sredinom HH veka, otkrivši da je navodni globalni sistem u stvari bio truo iznutra, piše nekadašnji grčki ministar finansija Janis Varufakis u autorskom tekstu.
On tvrdi da su taj rezultat postigle "tri šokantne pobede": Rusije u Ukrajini, Kine u carinskom ratu protiv SAD i američkog predsednika Donalda Trampa u carinskom ratu protiv EU.
Trijumf Rusije
Skoro četiri godine su EU i NATO igrali "opasnu dvostruku igru", verbalnom podrškom ukrajinskoj pobedi koju nisu hteli da podrže novcem, piše Varufakis.
"S druge strane, iskoristili su ovaj beskonačni sukob da stvore novi politički i ekonomski konsenzus kod kuće: deindustrijalizaciji Evrope suprotstaviće se vojnim kejnsijanizmom", naveo je.
Suočen sa propisima koji su onemogućavali zaduživanje radi investicija u zelenu energetiku ili socijalne mere, piše Varufakis, Brisel je izabrao da ulaganjem u vojnu industriju podstakne stagnirajuću privredu po receptu britanskog ekonomiste Džona M. Kejnsa.
EU je na kraju izabrala "najgoru moguću strategiju": da pošalje Ukrajini samo onoliko oružja i opreme da se krvoproliće nastavi, ali da njegov konačni ishod ostane nepromenjen, kaže Varufakis, jer su u Briselu procenili da bi sve preko toga bilo preskupo i geostrateški previše rizično.
Evropski planovi sada leže u ruševinama jer je Rusija na pragu pobede, a Brisel nema "plan B" za mir jer se strateški potpuno preorijentisao na rat bez kraja, kaže bivši grčki zvaničnik.
Kina protiv Zapada
Varufakis opisuje američku strategiju protiv Kine, koju je pokrenuo Tramp još u prvom mandatu a nastavio i pojačao Džozef Bajden, kao pokušaj opkoljavanja. S jedne strane, carine će ograničiti kineski pristup tržištima, a sa druge će embargo na alate i čipove da uspori razvoj kineske tehnologije.
"U 2025. godini ova strategija je doživela svoj Vaterlo, a najveća kolateralna šteta je opet bila Evropa", piše on.
Majstorski odgovor Kine bio je da iskoristi svoju dominaciju na tržištu retkih minerala i time parališe "zelenu" industriju ne samo Amerike već i Evrope i ostatka Azije. S druge strane, Kina je mobilisala celi državni mehanizam da bi postigla tehnološku nezavisnost, što je dovelo do inovacija koje su američke čipove učinili zastarelim. Tako je američki embargo u stvari ubrzao kineski razvoj umesto da ga spreči.
"Ovo nije bio samo gubitak u trgovinskom ratu, već geopolitički šah-mat, u kojem je Evropa igrala ulogu piona gubitničke strane", piše Varufakis.
Po njemu, pridruživanjem sankcijama SAD, EU je postala dvostruki gubitnik, jer je ostala i bez pristupa kineskom tržištu za svoju luksuznu robu, i bez subvencija i bonusa za reindustrijalizaciju koju je Bajden ponudio Amerikancima.
"Ovaj šok će verovatno da ima najdugoročnije posledice", navodi Varufakis.
Brisel pod nogama Vašingtona
Lakoća s kojom je Tramp pobedio u carinskom ratu sa EU bila je treći šok 2025. godine, po Varufakisu.
Dok su EU carine na uvoz iz Amerike uglavnom ukinute, američke carine na uvoz iz Evrope skočile su sa 1,2 odsto na 15 ili čak 50 odsto, a Evropska komisija je obećala ulaganja u SAD u iznosu od 600 milijardi dolara — sredstva koja će se, po svemu sudeći, preusmeriti iz nemačke privrede.
"Ovo nije samo loš sporazum, već dogovor o izvlačenju kapitala bez presedana. Njime se formalizuje tranzicija EU iz industrijskog konkurenta u podanika. Evropa postaje izvor kapitala, regulisano tržište za američke proizvode i tehnološki zavisan mlađi partner", jadikuje Varufakis.
Tramp je organizovao sastanak sa Ursulom fon der Lajen u svom golf-klubu u Škotskoj kako bi je maksimalno ponizio, a sve je to overeno parafom 27 zemalja članica, pa blok više ne može ni da se pretvara da je suveren.
Novi svetski poredak
"Ova tri šoka čine sinergističku trilogiju", tvrdi Varufakis, u kojoj se EU našla kao glavna žrtva sukoba Vašingtona i Pekinga.
U svetu "G2" — Amerike i Kine — nekadašnje "globalno selo" postalo je gladijatorska arena kojom sada besciljno tumaraju Velika Britanija i EU, dok "na groblju evropskih ambicija niče novi, suroviji svetski poredak", zaključuje nekadašnji grčki ministar.
Live
