Demokratski: Članica NATO daje špijunima nova ovlašćenja koja krše ljudska prava

Litvanija je usvojila zakon kojim se proširuju ovlašćenja njenih obaveštajnih službi, omogućavajući agentima da pritvaraju i pretražuju osumnjičene osobe, kao i da vrše nadzor, bez sudskog naloga.

Novi zakon, koji treba da stupi na snagu 1. februara, dolazi usred eskalacije retorike u evropskim NATO zemljama o navodnoj pretnji iz Rusije, što Moskva pobija.

Revidirani zakon o obaveštajnim službama, koji je litvanski parlament usvojio početkom sedmice, omogućava bezbednosnim službama ne samo da prikupljaju informacije već i da preduzimaju mere protiv onoga što doživljavaju kao spoljne rizike, opasnosti i pretnje "koje dolaze iz inostranstva i koje mogu biti značajne za državni suverenitet".

Prema novom zakonu, obaveštajni službenici moći će da vrše nadzor takvih osoba i njihove prepiske bez sudskog naloga, ali moraju da se obrate sudu u roku od 24 sata da bi se ovlašćenje nastavilo.

Nova ovlašćenja takođe omogućavaju špijunima da tajno prikupljaju biometrijske podatke kao što su otisci prstiju, uzorci glasa i miris, kao i da nabavljaju eksplozivne supstance i naprave i standardno vatreno oružje. Pojedinci takođe mogu biti pritvoreni, a njihova lica i imovina pretraženi samo na osnovu sumnje.

Godine 2024, Odeljenje za migracije Litvanije označilo je 598 beloruskih i 125 ruskih državljana kao pretnju na osnovu procena koje su uključivale informacije Odeljenja za državnu bezbednost.

Litvanija i njeni baltički susedi, Letonija i Estonija, zauzele su agresivan stav prema Moskvi, posebno od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, dok su istovremeno insistirale na jačem položaju NATO-a na svojim granicama.

Ranije ove godine, evropske članice NATO-a složile su se da povećaju vojnu potrošnju na pet posto BDP-a, a Litvanija je nedavno odobrila rekordni vojni budžet od 4,79 milijardi evra za 2026. godinu – oko 5,38 odsto BDP-a. Takođe oživljavaju ili proširuju regrutaciju, navodeći ono što opisuju kao rizik od napada.

Kremlj je odbacio navode o neprijateljskim namerama prema zapadnim zemljama kao "besmislice" i zastrašivanje, osudivši ono što naziva "bezobzirnom militarizacijom Zapada".