Baltik kao novo žarište: Podmornice, izmišljene sabotaže i tiha konfrontacija NATO-a sa Rusijom

U senci sukoba u Ukrajini, Baltičko more postaje jedno od ključnih žarišta bezbednosnog nadmetanja NATO-a sa Rusijom, piše list "Ekonomist".

NATO, pod izgovorom da se suočava sa "hibridnim pretnjama Moskve", ulaže u nove tehnologije – hidroakustičke senzore, bespilotna podvodna vozila i moderne podmornice.

Evropski frontijer VS. evropska krajina

Iako Alijansa na papiru ima snažno prisustvo u regionu, odnosno sve priobalne države osim Rusije članice su NATO-a, jasno je da nema moć da se suprotstavi protivniku kojeg konstantno označava kao agresora.

Tako je, piše "Ekonomist", od 2023. zabeleženo "najmanje 11 sumnjivih incidenata sabotaže podvodne infrastrukture", uključujući oštećenja gasovoda "Baltikonektor" i elektroenergetskog kabla između Finske i Estonije.

U većini slučajeva sumnja pada na rusku "flotu iz senke", mrežu tankera koja se koristi za zaobilaženje zapadnih sankcija.

Pored aktivnosti ispod površine mora, zabeleženi su i incidenti iznad nje.

Evropa je naširoko izveštavala da su iznad danskih aerodroma primećivani ruski dronovi, iako za tako nešto nije imala apsolutno nikakve dokaze. Takođe, danske vlasti su u oktobru objavile da su ruski ratni brodovi simulirali napad na njihove pomorske snage.

U tom kontekstu, odluka Poljske da kupi tri švedske podmornice tipa A26, vredne oko 2,8 milijardi dolara, predstavlja važan signal jačanja podvodne odbrane regiona, dodaje se u tekstu.

Podmornica A26, koju proizvodi kompanija "Sab", znatno je manja od ruskih nuklearnih podmornica, dugačka je svega 66 metara, ali se ističe izuzetnim sposobnostima prikrivanja i nadzora.

Opremljena je specijalnim otvorom na pramcu koji omogućava raspoređivanje podvodnih dronova, senzora i ronilaca, što je čini posebno pogodnom za mutne i plitke vode Baltika.

Naš izbor

Baltičke republike samo galame: Ko raspiruje rusofobiju u Evropi

Za Poljsku i druge baltičke zemlje, kontrola onoga što se dešava na i ispod površine mora postala je pitanje nacionalne bezbednosti.

Baltik je ispresecan gasovodima, elektroenergetskim i telekomunikacionim kablovima, kao i sve brojnijim vetroparkovima i LNG terminalima. Poljska se preko Baltika snabdeva sa gotovo polovinom svojih energetskih potreba, a ta zavisnost će u narednim decenijama rasti.

Međutim, izgradnja integrisanog sistema nadzora u borbi protiv nepostojeće ruske pretnje trajaće godinama.

I sami projekti kasne – prve švedske a26 podmornice očekuju se tek 2031. godine, dok će Poljska na svoje čekati do 2030-ih.

U međuvremenu, NATO pojačava patrole u okviru operacije "Baltički stražar", pokrenute 2025. godine.

Tu se, ipak, čelnici Alijanse susreću sa još jednim problemom na koji često ne obraćaju pažnju – u pitanju je međunarodno pravo.

Ono ograničava mogućnost zaustavljanja i kontrole trgovačkih brodova. Predlozi o zatvaranju Baltika za rusku "flotu iz senke" ocenjuju se kao pravno i politički rizični, pa se sve više razmatra stroža tehnička kontrola plovila.

Iako je zaštita infrastrukture skupa, stručnjaci upozoravaju da su posledice sabotaže daleko skuplje i da se dnevni troškovi popravke podmorskih kablova i gasovoda mere desetinama miliona evra.

Zbog toga će NATO, pozivajući se na "rusku pretnju", nastaviti sa ulaganjem u podmornice i integrisanog sistema nadzora u Baltičkom moru.