Svet
Kineska deamerikanizacija planete: Kako multipolarnost postaje novi standard
Od širenja BRIKS-a do projekata "Pojas i put", od nezavisnog raspoređivanja 5G mreže do strategije za smanjenje siromaštva, Kina nudi alternativni model razvoja, koji nije ni strogo antizapadni, niti antiamerički
Već godinama zapadni mediji pišu o neminovnoj propasti Kine, jer je kineski razvojni model, navodno, inferioran zapadnom i osuđen na propast. Ali, hladni jezik brojki uporno govori suprotno.
Na primer, tokom 2018. godine, Sjedinjene Američke Države su činile 19,3 odsto ukupne spoljne trgovine Kine. U prvih osam meseci 2025. godine, taj udeo je pao na 9,2 odsto, iako se ukupna trgovina Kine povećala za 45 odsto. I to uprkos zahtevima Trampa da Kina kupuje više američkih proizvoda (soje). Kina trguje više, ali sve manje sa SAD.
Menja se i struktura uvoza i izvoza Kine. Nekada je 85 odsto soje dolazilo iz SAD: danas 68 odsto dolazi iz Brazila, a uvoz SAD je pao na 22 odsto. Izvoz visokotehnološke robe u SAD je pao na 28 odsto ukupnog izvoza Kine, dok je prodaja vrhunske opreme zemljama Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva (RCEP) – trgovinskom bloku koji obuhvata Aziju i Pacifik – skočila na 41 odsto.
Ovo nije repriza Hladnog rata, niti pokušaj prekida veza, piše Vang Vej za sajt "Diplomat". Ova promena odražava šire napore Kine da redefiniše svoj put razvoja i smanji izloženost pritisku SAD.
Kako tvrdi ovaj autor, rebalansiranje trgovine u Kini je više pragmatično nego političko. Suočen sa tarifama i protekcionizmom Vašingtona, Peking je izgradio nove trgovinske rute kroz Aziju, Evropu i širom Globalnog juga.
Peking se ne odvaja od američkog tržišta, već osigurava da više ne zavisi od njega. Nazovite to kineskom verzijom "smanjenja rizika", dodaje Vang Ven.
Kineski brzi napredak u svim oblastima
Kina je nekad čekala da vidi da li će se Vašington odvojiti, ali sada se sama odvaja, i to veoma brzo. Američki stratezi možda još raspravljaju o tome da li je Kina izolovana, ali Peking u tišini preoblikuje svoje ekonomske i tehnološke temelje. Rezultati diverzifikacije koju je pokrenuo Peking vidljivi su u gotovo svim oblastima.
Ukratko: Vašington je očekivao da će sankcije i kontrola izvoza usporiti Kinu, ali dogodilo se upravo suprotno. Od 2018. godine, SAD su stavile na crnu listu više od 1.700 kineskih entiteta, u nadi da će blokirati pristup Pekinga naprednim tehnologijama. Rezultat je bio porast državnih inovacija i trka u izgradnji domaćih alternativa u Kini.
Kina sada drži 42 procenta globalnih patenata, neophodnih za 5G standard, a do septembra 2025. godine očekuje se da će upravljati sa više od 4,6 miliona 5G baznih stanica – oko 60 procenata od ukupnog broja u svetu. Uvođenje 5G podržao je nove industrije, kao što su industrijski internet ili internet vozila.
Isti obrazac je vidljiv i u veštačkoj inteligenciji. Kina raspolaže sa 61,5 odsto globalnih patenata za veštačku inteligenciju, a njeni istraživački radovi u oblasti autonomne vožnje i kvantnog računarstva ubedljivo premašuju američke.
Potrošnja za istraživanje i razvoj dostigla je 2,55 odsto BDP-a u 2024. godini, dok je udeo osnovnih istraživanja porastao na 6,8 odsto od tog ukupnog iznosa. To pokazuje napredovanje Kine ka dugoročnim kapacitetima, a ne brzim komercijalnim pobedama.
Kineski trend ka tehnološkoj nezavisnosti pokazuje se i u hardveru. Čip "kirin 9000S", koji su razvili "Huavej" i "Semikondaktor manufakturing internešenel", danas se proizvodi bez alata za ekstremnu ultraljubičastu litografiju, koje proizvodi holandska firma ASML, a koja se dugo smatrala neophodnim za savremene poluprovodnike.
Prekretnica je, zapravo, vidljiva u svim sektorima: satelitska mreža "Beidou" sada opslužuje više od 200 zemalja i regiona. Mlazni avion C919 je ušao u komercijalnu upotrebu. Podmornica "fendouže" dostigla je dubinu od 10.000 metara. Lunarna sonda "Čang 6" vratila se sa druge strane Meseca...
Impresivno, zar ne?
Kako smanjiti zavisnost od dolara?
Vašington je do sada koristio dolar kao sredstvo uticaja kroz SVIFT i zamrzavanje imovine. Kineski odgovor je bio metodičan i postepen.
Kina nastoji da smanji zavisnost od američkog dolara i izgradi otpornu globalnu finansijsku mrežu, otpornu na uslovljavanja Vašingtona.
Kineski prekogranični međubankarski platni sistem sada podržava transakcije u 185 zemalja. Trgovina tečnim prirodnim gasom denominirana u juanima na Šangajskoj berzi nafte i gasa raste, dok Zajednički trgovački centar Šenžen Ćianhaj rutinski obrađuje transakcije soje u of-šor juanima. Kina je potpisala sporazume o poravnanju u lokalnoj valuti sa više od 40 zemalja.
Do 2023. godine, prekogranična plaćanja dostigla su 52 biliona juana, što predstavlja 58 procenata ukupnih prekograničnih tokova u više valuta. U trgovini Kine sa Rusijom, ističe Vang Ven, preko 95 procenata odvija se u nacionalnim valutama.
Američki protiv kineskog modela
Kina je odavno napustila ideju da je američki model jedini put razvoja. Umesto toga, Kina neguje sopstveni pristup upravljanju, znanju i globalnom angažovanju.
Decenijama su zapadne teorije oblikovale globalni diskurs i promovisale jedinstvene standarde. Kineska iskustva dovode u pitanje ovu pretpostavku, kaže kineski autor.
Tom poslednje decenije, Kina je spasila više od 100 miliona ljudi iz ekstremnog siromaštva. U poređenju sa tim, oko 15 procenata stanovništva SAD ostaje bez zdravstvenog osiguranja, što je dovelo do obustave rada vlade.
U zemlji i inostranstvu, Kina promoviše svoj sistem upravljanja kao primer "narodne demokratije sveobuhvatnog procesa". Na međunarodnom nivou, Kina se zalaže za multilateralizam, protiveći se ekskluzivnim trgovinskim i bezbednosnim blokovima.
Grupacija BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) se neprekidno širi, Šangajska organizacija za saradnju uključuje države koje predstavljaju 40 procenata svetske populacije, a preko 150 zemalja učestvuje u inicijativi "Pojas i put".
Ovi mehanizmi omogućili su Kini da ne prihvata globalna pravila koja diktiraju SAD. Kineska strategija, napominje Vang Ven, nije antiamerikanizam. Umesto antiamerikanizma, ona promoviše ideju o ravnopravnom učešću u globalnom donošenju odluka.
Deamerikanizacija na kineski način
Predaleko bi nas odvelo da nabrojimo sve oblasti u kojima Kina beleži impresivne uspehe. Na primer, Kina restrukturira svoj sistem visokog obrazovanja kako bi smanjila oslanjanje na američke univerzitete i negovala domaću stručnost. Pre 2010. godine, mnogi od vodećih kineskih univerziteta modelirali su nastavne planove i sisteme za evaluaciju istraživanja po američkim standardima.
Ranije je značajan deo kineskih diplomaca nauke i inženjerstva ostajao u SAD, što je ograničavalo domaće kapacitete za inovacije. Da bi preokrenula ovaj trend, Kina je pokrenula Plan jačanja osnova, upisujući 180.000 studenata tokom pet godina u oblastima kao što su poluprovodnici i nuklearna nauka.
Do 2024. godine, 92 procenta diplomaca je ostalo u Kini. Međunarodni tokovi studenata su uravnoteženi: 2024. godine Kina je ugostila 520.000 stranih studenata, dok je broj kineskih državljana koji studiraju u SAD opao sa 400.000 na manje od 200.000...
To je samo još jedan primer u moru sličnih. Šta je cilj kineske strategije deamerikanizacije?
To je strateška rekalibracija usmerena na stvaranje nezavisne i snažne Kine, zaključuje Vang Ven. Kineska deamerikanizacija je samo deo šireg pomeranja od unipolarnog sistema, kojim dominiraju SAD, ka multipolarnom globalnom poretku. Od širenja BRIKS-a do projekata "Pojas i put", od nezavisnog raspoređivanja 5G mreže do strategije za smanjenje siromaštva, Kina nudi alternativni model razvoja, koji nije ni strogo antizapadni, niti antiamerički.
Deamerikanizacija je, tvrdi kineski autor, manje pobuna, a mnogo više preraspoređivanje pozicija. Reč je o postavljanju temelja za nešto što bi se moglo nazvati reglobalizalizacijom, u kojoj raznolik, uravnotežen i multipolarni svetski poredak postaje novi standard.
Live
