Svet
Otpornost Kine ne poznaje granice: Godina Konja ipak nagoveštava galop razvoja
Uprkos konfuzno-agresivnoj američkoj carinskoj politici, geopolitičkoj zloupotrebi pitanja Tajvana i proizvodnje poluprovodnika, Peking je tokom 2025. godine sačuvao stabilnost i visoku stopu ekonomskog rasta, istovremeno jačajući svoju ulogu u svetu
Teško je pronaći dinamičniju godinu od 2025. u milenijumima dugoj kineskoj istoriji, ukoliko izuzmemo destruktivnu dinamiku iz godina ratova, prirodnih kataklizmi, stradanja i razaranja.
U ovoj godini, Kina je, nevoljno, bila deo carinskog sukoba sa SAD, trpela višestruke vojne i ekonomske pritiske u području ostrva Tajvan i bila je, dakako od strane SAD, izazivana na planu daljeg ubrzanog visokotehnološkog razvoja, konkretno u industriji poluprovodnika, odnosno čipova.
Američki ekonomista i geopolitički analitičar, Džefri Saks, primetio je da je Kina ove godine sustigla i prestigla SAD u većini visokotehnoloških oblasti, ali ne još uvek i u nekim najvažnijim.
Uprkos svemu tome, možemo reći da je 2025. godina, u kineskom zodijačkom kalendaru obeležena kao godina Drvene Zmije, što se same Kine tiče protekla kao završna etapa jednog i da predstavlja dinamičan uvod u novi ciklus nacionalnog razvoja, upravo kao priprema za kineski razvojni galop u predstojećoj godini Konja, u kojoj treba da započne 15. petogodišnji plan (2026–2030).
Trampove carine
Kina se, najpre, početkom godine, suočila sa povećanjem carinskih stopa koje joj je Donald Tramp uvodio stihijski i čiji je tok bilo vrlo teško ispratiti, naročito nakon što su, sa američke strane, bile dostigle besmislenih 145 odsto.
Ipak, pokazalo se da SAD nisu u mogućnosti da na ovaj način potčine Kinu i njenu ekonomiju.
Iako se u jednom trenutku činilo da Tramp nesputano puca carinskim stopama po celom svetu, poput pijanog kauboja u salunu, SAD su, baš kao što su prognozirali kineski analitičari, vrlo brzo nakon krupnih reči i robusnih poteza pristupile pregovorima sa Kinom koji su održavani u Ženevi, Stokholmu i Londonu, a koji su doveli najpre do primirja, a potom i do zaustavljanja Trampove "carinske vojne", uz izvesne kineske ustupke, naročito nakon Trampovog oktobarskog sastanka sa Si Đinpingom na Samitu APEK-a u Busanu, u Južnoj Koreji.
Kina je bila spremnija
Pokazalo se da je tokom ovogodišnjeg carinskog sukoba sa SAD Kina bila spremnija i otpornija strana. Delovala je po prirodi godine Zmije: mudro i u državničkom smislu snažno, uz uspeh, napredak i promene.
Mnogi baš zbog toga smatraju da je Kina, uprkos ustupcima koje je načinila, u odmeravanju snaga sa Trampovim SAD bila otpornija, a neko bi rekao i jača od svog protivnika.
Uprkos povećanju carina, kineska ekonomija je u ovoj godini, dodatnim aktiviranjem rezervoara unutrašnje potrošnje i širenjem spoljne trgovine sa drugim dolazećim ekonomijama, uspela da zadrži stopu ekonomskog rasta od oko pet odsto.
Nedavno su sve relevantne međunarodne finansijske institucije povećale prognoze kineskog ekonomskog rasta u predstojećem periodu, pa se može reći da je Kina iz carinskog sukoba sa SAD izašla kao pobednik.
Rusija i Kina nastavljaju da čuvaju leđa jedna drugoj
Ali, godina 2025. za Kinu, prostor Evroazije, BRIKS i ŠOS i druge formate saradnje među zemljama u razvoju bila je važna i zbog učvršćenja rusko-kineskog strategijskog partnerstva.
Potvrđeno je to brojnim kontaktima na najvišem, ali i na nižim operativnim nivoima saradnje od početka do kraja 2025. godine, a vredi istaći da je Si Đinping prisustvovao tradicionalnoj vojnoj paradi povodom Dana pobede u Moskvi.
Bez imalo sumnje, dve zemlje nastavljaju da međusobno čuvaju vlastita geopolitička leđa: Kina ostaje glavni ekonomski oslonac Rusije, a Rusija Kini, uprkos blagom padu obima razmene, ostaje glavni izvor energenata na koje je kineski ekonomski rast značajnim delom oslonjen.
Indija
Ono što su Si Đinping i premijer Narendra Modi započeli prošle godine u Kazanju, u Rusiji, na Samitu BRIKS-a, krunisano je 2025. godine nastavkom razgovora dve strane o pitanju međusobne granice i značajnim približavanjem Indije Rusiji i Kini, ali i uspostavljanjem direktnih letova između dve zemlje koji su bili prekinuti nakon pandemije virusa korona i sukoba indijskih i kineskih vojnika u dolini Galvan 2020. godine.
Pritisci u vezi sa Tajvanom
Iako je u javnosti sporadično istupao kao neko ko sa kineskim predsednikom Si Đinpingom može da pronađe zajednički jezik, što se delom i potvrdilo, SAD su ove godine u području Južnog kineskog mora i naročito Tajvana, snažni pritiskale Kinu.
Tramp nije izneverio tradiciju iz svog prvog mandata, kada je u ovom "ubedio" vlast predsednika ostrva Tajvan, Laj Čing-tea, da od SAD kupi naoružanje i vojnu opremu vrednu četrdeset milijardi dolara do 2033. godine (prvi deo u iznosu od jedanaest milijardi već je odobren).
Tu treba u obzir uzeti i neprekidno prisustvo američke ratne mornarice nadomak Kine i izgradnju novih vojnih baza na Filipinima.
Kina je naročito žustro reagovala na izjavu nove japanske premijerke.
"Neksperija", poluprovodnici i retki zemni elementi
Sukob Kine i Sjedinjenih Američkih Država na planu proizvodnje poluprovodnika postao je jedno od ključnih žarišta savremene tehnološke i geopolitičke konkurencije.
Vašington je poslednjih godina, a naročito tokom 2025, bio uveo niz izvoznih ograničenja kako bi kineskim kompanijama ograničio pristup naprednim čipovima, proizvodnoj opremi i ključnim softverskim rešenjima, uz obrazloženje da je reč o pitanjima nacionalne bezbednosti.
Kina je uzvratila restrikcijom pristupa retkim zemnim elementima i proizvodima od ovih elemenata, što je iz temelja uzdrmalo mnoge segmente industrijske proizvodnje u zapadnim zemljama i bilo je jedan od razloga američkog popuštanja i volje za kompromisom sa kineskom stranom.
Koliko je kinesko tržište retkih zemnih elemenata važno za svetsku proizvodnju, a naročito u automobilskoj industriji, videlo se jesenas, kada je holandska vlada, pod izgovorom bezbednosti, preuzela kontrolu nad kineskom kompanijom "Neksperija", kako bi sprečila potencijalni prenos tehnologije i osigurala stabilnu snabdevenost važnim poluprovodnicima u Evropi, što je izazvalo oštre reakcije Pekinga.
Ta odluka dovela je do prekida snabdevanja nekih delova lanca i privremeno poremetila isporuke za globalnu auto-industriju, jer su određeni čipovi i delovi bili blokirani u Kini u znak odmazde. Nakon diplomatskih razgovora i pritisaka, holandska vlada je kasnije ublažila svoje mere i opredeljena je da vrati kontrolu kompaniji njenom kineskom vlasniku, uz nastavak pregovora o normalizaciji poslovanja i snabdevanja čipovima.
Dva zasedanja
Najznačajniji politički događaji tokom ove godine u Kini bili su vezani za rad najviših partijskih i državnih institucija.
Tokom marta, održana su tradicionalna "dva zasedanja" – zasedanje Svekineskog narodnog kongresa i Svekineske narodne političke konsultativne konferencije.
Tom prilikom usvojen je vladin izveštaj o radu, u kojem je postavljen cilj rasta bruto domaćeg proizvoda od oko pet odsto, uz naglasak na zapošljavanje, stabilnost cena i podsticanje domaće potrošnje. U izveštaju je istaknuta potreba za uravnoteženim pristupom, u kojem će se ekonomski rast kombinovati sa kontrolom finansijskih rizika.
Dalekosežne odluke Centralnog komiteta
Posebno važan politički događaj bio je jesenji plenum Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, na kojem su razmatrani rezultati sprovođenja 14. petogodišnjeg plana i usvojene smernice za izradu 15. petogodišnjeg plana. Tom prilikom potvrđeno je da će u narednom periodu prioriteti biti tehnološka samostalnost, razvoj napredne proizvodnje, energetska bezbednost i dalje jačanje uloge domaćeg tržišta u okviru koncepta "dvostruke cirkulacije".
Značajan naglasak stavljen je na podršku privatnom sektoru u Kini. Tokom godine, usvojene su mere i zakonska rešenja koja imaju za cilj poboljšanje poslovnog okruženja, jačanje pravne sigurnosti i podsticanje investicija. Privatna preduzeća, koja čine ključni deo kineske ekonomije po pitanju zapošljavanja i inovacija, ponovo su istaknuta kao važan oslonac dugoročnog razvoja.
Zamah visokih tehnologija
Poseban zamah u 2025. godini zabeležili su sektori visokih tehnologija, zelene energije i električnih vozila. Kina je nastavila da učvršćuje poziciju jednog od vodećih svetskih proizvođača baterija, solarnih panela i električnih automobila, uz značajna ulaganja u veštačku inteligenciju, poluprovodnike i naprednu industrijsku opremu. Ovi sektori predstavljeni su kao ključni za smanjenje zavisnosti od uvoza i povećanje konkurentnosti kineske privrede.
Neki od podataka govore da je vrednost tržišta kineskih visokih tehnologija iznosio oko 35 biliona juana (nešto preko 5 biliona dolara).
Novi rekordi u razvoju infrastrukture i razvoj novih segmenata ekonomije
Sektor infrastrukturne izgradnje nastavio je da prati uspon visokih tehnologija. Kina je krajem godine saopštila da je ukupna dužina njenih brzih pruga premašila pedeset hiljada kilometara, otvoren je najduži tunel na svetu podignut na auto-putu, a novi kineski "maglev" obara svetske rekorde.
Godina Zmije, koja je na izmaku, u Kini je donela još neke važne uspehe.
Pored ostalih, vredi pomenuti brojna lansiranja satelita i napredak zemlje u toj oblasti, zatim u oblastima kao što je "ekonomija malih visina" i briga o starima ("srebrna ekonomija").
U celini, 2025. godina u Kini protekla je u znaku održavanja stabilnosti, oštro suprotstavljanje stranim pritiscima, naročito u vezi sa Tajvanom, ali i jasne signale postepene transformacije ekonomskog modela i nastavka politike otvaranja, uz jasnu državnu kontrolu i strogo poštovanje kineskih nacionalnih interesa.
U Pekingu žele da istaknu da je kineska politika delovala u atmosferi podela i konfrontacija u svetu, a da se sama Kina pojavila kao akter odlučan da podrži širenje stabilnih, a pritom budućnosti okrenutih partnerstava.
Tokom 2025. godine, kineska diplomatija je bila usredsređena na susedstvo, angažman sa velikim silama i solidarnost sa Globalnim jugom.
Šta Kina želi da poruči?
Od aprilskih poseta Si Đinpinga zemljama jugoistočne Azije (Vijetnamu, Maleziji i Kambodži), preko državne posete Rusiji u maju i Samita Kina – Centralna Azija u junu, pa sve do skupa APEK-a u Južnoj Koreji u drugoj polovini 2025. godine, Kina je insistirala na poštovanju principa obostrane koristi u bilateralnim odnosima i nenanošenju štete trećoj strani, uz razvoj multilateralnih platformi kao što su inicijativa "Pojas i put", BRIKS i ŠOS.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, već naprotiv, vredi pomenuti da je kineski predsednik Si Đinping prvog septembra, u Tjencinu, predložio Inicijativu za globalno upravljanje.
On je tom prilikom istakao da svetu treba ravnopravniji, transparentniji sistem, zasnovan na poštovanju suvereniteta, multilateralizmu i međunarodnom pravu.
"Prvo, trebalo bi da se pridržavamo suverene jednakosti. Drugo, trebalo bi da se pridržavamo međunarodne vladavine prava. Zatim, trebalo bi da praktikujemo multilateralizam. Potom, trebalo bi da se zalažemo za pristup usmeren na ljude. I na kraju, trebalo bi se fokusirati na preduzimanje stvarnih koraka", pojasnio je Si.
Inicijativa ima cilj da zemlje razvoja imaju veći uticaj, a Ujedinjene nacije ostanu centralna institucija globalnog upravljanja.
Osnovana je i Grupa prijatelja za globalno upravljanje, ali se Srbija, protivno očekivanjima mnogih, nije našla među osnivačima te grupe.
Live
