Kopnene i pomorske snage NR Kine u ponedeljak su započele manevre oko Tajvana, sedme otkako je avgusta 2022. tadašnja predsednica Predstavničkog doma SAD, Nensi Pelosi, posetila to kinesko ostrvo. Tada je započeta ova vrsta kineskog odgovora na težnje vlasti u Tajpeju da proglase nezavisnu državu.
Šta je tačno učinila Kina?
Istočna komanda kineske armije praktično je opkolila ostrvo, angažujući i rasporedivši značajne snage severno, jugozapadno, jugoistočno i istočno od njega. U vežbu obuke kineske armije uključila se i obalska straža iz provincije Fuđijen.
Obalska straža organizovala je i operativne grupe radi sprovođenja sveobuhvatnih patrola za sprovođenje zakona u vodama oko ostrva Tajvan, kao i oko ostrva Macu i Ućju.
Istočna komanda kineske armije angažovala je jedinice kopnene vojske, mornarice, vazduhoplovstva i raketnih snaga.
Saopšteno je da je najnovija operacija oštro upozorenje seperatistima, ali i spoljnom faktoru koji ima nameru da se umeša u unutrašnja kineska pitanja, odnosno da je posredi legitimna i neophodna mera preduzeta radi zaštite suvereniteta Kine i nacionalnog jedinstva.
U čemu je razlika?
U Pekingu ističu da su ranije pomenute vežbe pratile obrazac postepene eskalacije. Kako je navedeno u jednom od komentara, najpre su razmeštane trupe, a zatim se postepeno prelazilo na vežbe sa bojevim gađanjem. Ovoga puta, vežbe sa bojevom municijom planirane su odmah nakon početka operacije.
To pokazuje, kako u Pekingu ističu, dve ključne stvari.
Najpre, jedinice kineske armije koje su angažovane dodatno su integrisale zahteve stvarne borbe u svaku fazu vežbe. Kineske jedinice su vežbale baš onako kako bi se borile u stvarnom ratu. Drugo, ovim manevrima upućen je oštar signal odvraćanja vlastima na Tajvanu i stranama koje bi da se umešaju u pitanje ovog ostrva.
Vlasti na Tajvanu, koje se inače suočavaju sa nedostatkom podrške u skupštini, manevre kineske vojske razumele su kao provokaciju.
Mediji bliski Laj Čing-teu ukazuju da su delovi svih pet zona za vežbe, koje je kineska armija odredila za bojeva gađanja, unutar onoga što Laj Čing-te i njegovi ljudi nazivaju "teritorijalnim vodama Tajvana".
Kina naglašava jedinstvo svojih institucija
Osim toga, u Kini ističu da su sve nacionalne institucije odlučno podržale i pozdravile vojne vežbe oko Tajvana.
Čen Binhua, portparol Kancelarije Državnog saveta za pitanja Tajvana, izjavio je da je Tajvan – kineski.
"Sve spoljne snage koje pokušaju da intervenišu u tajvanskom pitanju ili da se mešaju u unutrašnje stvari Kine neizbežno će se sudariti sa čeličnim zidom Narodnooslobodilačke armije Kine", rekao je Čen.
Kineska armija je saopštila da je najnovija vežba oko Tajvana usmerena na zadatke pomorsko-vazduhoplovnih patrola i provere borbene gotovosti, zajedničkog sticanja sveobuhvatne nadmoći, blokade ključnih luka i područja, kao i sveobuhvatnog odvraćanja izvan ostrvskog lanca.
"Kako se brodovi i letelice iz različitih pravaca približavaju ostrvu Tajvan na maloj udaljenosti, jedinice više rodova vojske izvodiće zajedničke napade radi provere sposobnosti za združeno delovanje", navedeno je u jednom od saopštenja.
Kineski mediji učestalo izveštavaju o manevrima
List "Global tajms" primećuje da Istočna komanda kineske vojske učestalo objavljuje saopštenja o dinamici manevara, uz najave takozvanih patrola borbene gotovosti oko ostrva Tajvan, udarima na pokretne kopnene ciljeve u središnjim delovima Tajvanskog moreuza, gađanjima pomorskih ciljeva bojevom municijom severno i jugozapadno od ostrva i obuci za napade na pomorske ciljeve.
Uz to, navedi se i sticanje regionalne vazdušne nadmoći u protivpodmorničkim operacijama istočno od ostrva, vežbe regionalnih patrola, vazdušnih sukoba i informacione podrške u vazdušnom prostoru jugozapadno od Tajvana. Zatim, patrole borbene gotovosti bombarderskih formacija na otvorenim morima istočno od ostrva, kao i vežbe napada na pomorske ciljeve i dalekometni naleti jugoistočno od Tajvana.
Sve u svemu, Kina je angažovala značajne snage kako bi demonstrirala svoju moć lideru tajvanskih separatista Laj Čing-teu i SAD koje su nedavno sklopile novi mamutski posao isporuke naoružanja i vojne opreme Tajvanu ukupne vrednosti od četrdeset milijardi dolara, s tim što bi prva tranša iznosila 11 milijardi.
Šta kažu na Tajvanu?
Zanimljivo je osmotriti kako su reagovali mediji na Tajvanu na kineske manevre oko ostrva.
List "Liberti tajms" sa Tajvana vežbe je okarakterisao kao "iznenadni napad", dok je, kako "Global tajms" primećuje, agencija CNA izvestila da je takozvano "odeljenje za spoljne poslove" na ostrvu u ponedeljak saopštilo da su manevri "neisprovocirane vojne provokacije" koje "podrivaju mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu".
"Međutim, u intervjuu za tajvansku radio-stanicu Bi-Si-Si u ponedeljak ujutru, Čeng Li-vun, liderka kineske nacionalističke partije Kuomintang, oštro je kritikovala regionalnog lidera Tajvana Laj Čing-tea zbog, kako je navela, kontinuiranih provokacija i pogrešne politike u odnosima preko moreuza, upozoravajući da takvi potezi guraju Tajvan na ivicu rata", navodi kineski list.
"Global tajms" navodi i da su manevri usledili dan nakon otvaranja Foruma gradova Šangaj – Tajpej za 2025. godinu u Šangaju.
Kuomintang naglašava da su manevri usmereni protiv politike Laj Čing-tea
Čen Ju-đen, poslanik Kuomintanga u skupštini Tajvana, izjavio je da su vežbe kineske armije jasno usmerene protiv vlasti Laj Čig-tea, te da činjenica da se Forum Šangaj–Tajpej održava gotovo istovremeno pokazuje da matični deo Kine ostavlja "otvoren prozor" za miran dijalog sa onima koji su spremni na komunikaciju.
U tekstu pod naslovom "Kineska vojska izvodi vežbe oko Tajvana kako bi upozorila 'spoljne snage' nakon tenzija sa SAD i Japanom", agencija Asošijeted pres istakla je da su vežbe usledile nakon što je Peking izrazio ogorčenje zbog prodaje američkog oružja Tajvanu, kao i zbog izjava japanske premijerke Sanae Takaiči u vezi sa Tajvanom.
Japanski list "Asahi šimbun" izvestio je u ponedeljak da se široko veruje da su vežbe usmerene na odvraćanje američkih poteza, kao što je prodaja oružja Tajvanu, kao i na suprotstavljanje izjavama Takaiči u parlamentu o takozvanoj "tajvanskoj krizi".
Za razliku od opširnog izveštavanja američkih i japanskih medija, vlade SAD i Japana ostale su relativno tihe u vezi sa kineskim manevrima.
"Više od 15 sati nakon što je Istočna komanda kineske armije objavila početak vežbi, nije bilo zvaničnih reakcija iz Vašingtona i Tokija", podseća "Global tajms".