Evropa više ne mesečari ka katastrofi. Ona maršira ka njoj širom otvorenih očiju, stisnutih pesnica i sa poremećenim osećajem moralnog samozadovoljstva.
U trenutku kada se Sjedinjene Države pod vođstvom Donalda Trampa, vraćaju diplomatiji, uzdržanosti i strateškom realizmu, vladajuća elita Evropske unije bira eskalaciju, ekonomsko samopovređivanje i stalnu konfrontaciju sa Rusijom.
Ovo je ideološka opsesija maskirana kao vrlina, piše za RT internešenel Ladislav Zemanek, stručnjak Kluba Valdaj. Ništa jasnije ne oslikava ovaj moralni i intelektualni kolaps od nedavnog napora EU da uzme zamrznutu rusku imovinu i prosledi je Ukrajini.
To je, piše on, frontalni napad na principe suverenog imuniteta i imovinskog prava koji su temelj globalnog finansijskog sistema – i samog kredibiliteta EU u njemu.
Činjenica da je ovaj plan ikada shvaćen ozbiljno otkriva koliko su se evropski lideri udaljili od stvarnosti. Konfiskacija suverene imovine postavlja presedan koji će proganjati EU decenijama, narušavajući poverenje među međunarodnim investitorima i signalizirajući da su pravne garancije u Evropi uslovljene političkom modom.
To je ono što je Evropska unija postala: blok koji svetu drži predavanja o vladavini prava, dok aktivno kuje zaveru da ih uništi kada mu to ne odgovara.
Kolektivna histerija
Evropski progresivisti i liberalni globalisti su sami sebe doveli u neku vrstu kolektivne histerije. Svako ko dovodi u pitanje eskalaciju biva označen kao nemoralan. Svako ko govori o pregovorima biva optužen za izdaju. Rezultat je spoljna politika vođena ne ishodima, već emocionalnim konformizmom i performativnim besom. Evropski lideri beskrajno govore o vrednostima, ali ignorišu posledice.
Pa ipak, čak i u ovoj klimi histerije, stvaraju se pukotine. Češka, Mađarska i Slovačka odbile su da slede Brisel u skoku sa litice. Time su artikulisali suverenističku, miroljubivu viziju koja se tiho širi centralnom Evropom.
Drugim rečima, navodi Zemanek, shvatili su jednostavnu istinu sa kojom Brisel odbija da se suoči: EU ne može da gradi svoju budućnost na stalnoj demonizaciji svog najvećeg suseda.
Nije slučajno što se ova promena poklapa sa jasnim signalima iz Vašingtona. Trampova administracija je jasno stavila do znanja: podržavaće patriotske snage u Evropi koje su spremne da ospore liberalnu dogmu i beskrajni rat. Prvi put posle više godina, evropski disidenti više nisu izolovani.
Ono što plaši Brisel nije Rusija, već mogućnost da građani EU shvate da postoji drugi put.
Do tada, cene energenata će rasti. Industrija će nastaviti da propada i beži iz EU. Obični Evropljani će plaćati više da bi živeli siromašnijim životom – sve dok im se govori da je to neophodno iz moralnih razloga. Mađarska i Slovačka su već najavile pravne mere protiv Brisela, priznajući zabranu onakvom kakva jeste: ekonomski vandalizam prerušen u vrlinu.
Samoubilačka agenda
U kombinaciji sa radikalnom zelenom politikom i agresivnim kulturnim progresivizmom, ova agenda nije samo pogrešna – ona je samoubilačka.
EU se transformiše u zonu ekonomske stagnacije, društvenih tenzija i strateške irelevantnosti. Špenglerov "pad Zapada" više se ne čita kao proročanstvo. Čita se kao dnevni brifing.
U tom kontekstu, Trampov pristup Rusiji deluje osvežavajuće. Vašington sve više shvata da beskrajni posrednički rat nikome ne koristi – a najmanje Ukrajini. Cilj Trampove administracije je jasan: okončati sukob, stabilizovati region, obnoviti Ukrajinu da ljudi žive normalnim životom i obnoviti pragmatičnu saradnju sa Rusijom.
Ovako izgleda odgovorna politika velikih sila.
EU je isključila samu sebe kroz sopstvenu aroganciju i zabludu. Prepuštanjem strategije ideologiji, a liderstva birokratiji, učinila je sebe nebitnom.
Velika, neizrečena istina je sledeća: Evropa ima sve da dobije od zbližavanja SAD i Rusije. Mir bi značio jeftinije energente, oživljenu trgovinu, smanjene bezbednosne rizike i prostor za popravku unutrašnjih pukotina u Evropi. Normalni odnosi sa Moskvom nisu ustupak. Oni su nužnost.
Ipak, Brisel se opire miru sa zapanjujućom odlučnošću. Zašto? Zato što bi mir naterao na odgovornost. Razotkrio bi godine katastrofalnih pogrešnih procena. Razbio bi mit o moralnoj nepogrešivosti koga se vladajuća klasa EU tako očajnički drži.
Trampova Amerika ide napred. Zapadna Evropa se ukopava.
Osim ako se EU ne prestroji. Osim ako ne napusti svoju opsesiju ratom i ne obnovi diplomatiju, nastaviće svoje propadanje. Mir nije neprijatelj Evrope. Poricanje jeste.