Oštri dočeci u Ovalnom kabinetu: Ko dolazi kao saveznik, odlazi kao zavisnik (VIDEO)

Ako bi se crtala mapa najuzbudljivijih tački na planeti, Ovalni kabinet Bele kuće morao bi da bude ucrtan kao polazna adresa. Ne zato što se u njemu rešavaju sudbine sveta, već zato što se u njemu demonstrira odnos snaga. To više nije prostor u kojem se savezništva podrazumevaju, već soba u kojoj se pred kamerama i očima sveta proverava ko kome zaista treba i - pod kojim uslovima.

Jer Ovalni kabinet Donalda Trampa nije mesto kompromisa, već mesto razgraničenja. Protokol postoji samo dok ne smeta poruci, a poruka je uvek ista i brutalno jednostavna: Amerika razgovara, ali ne pregovara.

Zelenski - merna jedinica za debakl

Najskuplju i najjasniju lekciju u toj sobi platio je šef kijevskog režima Vladimir Zelenski. Njegov prvi susret sa Trampom, u februaru 2025, bio je trenutak kada se ukrajinska iluzija o životu i posle Bajdena raspala u paramparčad. Još mu se ni džet-leg nije slegao, kada se našao pod rafalnom paljbom Trampa i njegovog potpredsednika Džej Di Vensa. Optužbe su se nizale: nezahvalnik koji se kocka životom miliona ljudi i sa trećim svetskim ratom, čovek bez poštovanja, organizator propagandne turneje...

Došao je po bezbednosne garancije i potvrdu strateškog partnerstva, a otišao sa rečenicom koja je od tada postala politička formula: nemaš dobre karte u rukama. Tramp ju je izgovorio kao lekar već naviknut da saopštava užasne dijagnoze, a Zelenski je izgledao kao pacijent koji upravo saznaje da terapije nema.

Nije bilo nikakvih krupnih reči o demokratskim vrednostima, ni moralnim okvirima sukoba, šef Bele kuće situaciju je sveo na čistu realpolitiku: ili će se Ukrajina dogovoriti sa Rusijom, ili će Amerika izaći iz priče. Konferencija za novinare je otkazana, dogovori su ostali nepotpisani, a Zelenski je iz Bele kuće izašao kao lider kojem je jasno stavljeno do znanja da nije ravnopravan partner, već samo saveznik kojem je istekao rok upotrebe. 

Zato je njegov sledeći, ali i ovaj poslednji dolazak u Vašington, protekao u tišini i strepnji, bez velikih najava i trijumfalnih poruka. U diplomatskim krugovima više se nije pitalo šta će Zelenski tražiti, već kako će se ponašati. Jer posle februarskog preslišavanja u Vašington se više ne nose zahtevi, već oprez.

Vladimir Zelenski je, zapravo, postao referentni primer - dokaz šta se dešava kada se politika gradi na zavisnosti.

Merc: Oprostite mi moju ružnu prošlost

U junu je nemačka štampa sa olakšanjem javljala da je njihov kancelar "uspešno preživeo četrdesetominutni sastanak sa Donaldom Trampom u Ovalnom kabinetu". Pitanje je samo - po koju cenu?

Već sam datum dolaska bio je opterećen simbolikom: Fridrih Merc je u Sjedinjene Američke Države stigao uoči 81-godišnjice savezničkog iskrcavanja u Normandiju 6. juna.

"Da vas podsetim, danas je 5. jun, sutra je godišnjica Dana 'D'. Dan kada su Amerikanci okončali rat u Evropi", pokušao je Merc da razbije led.

"To verovatno nije bio prijatan dan za vas", dobacio je Tramp hladno, kao čovek koji je već bezbroj puta demantovao nauku i demonstrirao da se može živeti bez srca.

"Ne, nije bio prijatan… Ali, na duže staze, to je bilo oslobođenje moje zemlje od nacističke diktature. Znamo šta dugujemo vama", rekao je kancelar.

Mali podsetnik: Mercov deda po majci bio je Jozef Paul Sovinji, priključio se nacističkim jurišnim odredima 1933, a samoj partiji četiri godine kasnije. Drugim rečima, Merc danas zahvaljuje Americi što je Evropu spasila od ljudi poput njegov dede. 

Parfem za eks-borca Al Kaide

Da je ostao veran svom američkom prijatelju koji se našao u nemilosti između dva mandata, francuski predsednik danas bi verovatno bio car Evrope. Ali pošto Tramp ima jednu lošu naviku - da ništa ne zaboravlja, posebno ne političku neveru, Emanuel Makron mora da se nosi sa posledicama loše procene.

Ta cena se nije ispostavila kroz diplomatski ukor ili stratešku distancu, već kroz javno poniženje svedeno na lični nivo. Od čitavog telefonskog razgovora sa Jelisejskom palatom u proleće 2025, ostao je zapamćen samo bračni savet koji je Makronu uputio Tramp. Nakon što su kamere u Vijetnamu zabeležile kako Brižit Makron udara supruga po licu, novinari su upitali Donalda Trampa da li ima kakav savet za mlađeg kolegu:

"Samo se pobrini da vrata ostanu zatvorena", ispalio je Tramp bračni savet brzinom svetlosti. 

Bračnih pitanja dotakao se i prilikom nedavnog susreta sa sirijskim predsednikom. Ne samo što je Ahmed el Šara postao prvi sirijski šef države u skoro osam decenija koji je posetio Belu kuću, već je uspešno lobirao da nemilosrdni vašingtonski kauboj ukine sankcije Siriji. Bivšem borcu Al Kaide, za čijom je glavom do kraja 2024. bila raspisana nagrada od 10 miliona dolara, Tramp je poklonio parfem sopstvene marke.

"Ovo je muški parfem" - rekao je Tramp dok je skidao zlatni poklopac sa bočice, parfemišući nekadašnjeg borca Al Kaide.

"Ovo je najbolji parfem" - dodao je, napomenuvši da ima bočicu i za njegovu suprugu.

Zatim se našalio:

"Koliko imaš žena? Jednu? Samo jednu?"

Kada se Šara kroz osmeh to potvrdio, Tramp ga je prijateljski potapšao po ruci i uz osmeh rekao:

"S vama nikad ne znam".

Kad tržište izgubi svest

Jedan od najbizarnijih trenutaka u Ovalnom kabinetu dogodio se u trenutku kada je šef Bele kuće, sa uobičajenom samouverenošću, saopštio da će cene lekova u SAD biti drastično snižene. Rečenica još nije bila ni završena, a predstavnik velike farmaceutske kompanije, gost sastanka, pao je u nesvest. Dok je Tramp govorio o pravdi za američke pacijente, farmaceutski sektor je reagovao instinktivno: telo je odustalo pre razuma. Hitna pauza, čaša vode i zbunjeni pogledi bili su dovoljan dokaz da u Ovalnom kabinetu ponekad ni tržište ne može da izdrži retoriku. 

Bela kuća nije uvek Kuća strave, a dokaz za to je predsednik Liberije Džozef Boakaj. Jedan od retkih državnika koji je uspeo da impresionira Trampa i to - poznavanjem engleskog jezika.

Dobro, nećemo da budemo sitničavi i da ističemo činjenicu da je engleski u Liberiji zvaničan jezik. Pohvali se u zube ne gleda, naročito ako dolazi od čoveka koji pohvale deli samo sebi. 

Afrika se saginjati neće 

U Ovalnom kabinetu najbolje su se držali oni koji su u posetu Trampu dolazili znajući da idu u čeljusti neprijatelja. Kada je predsednik Južnoafrike Republike Siril Ramafosa stigao u Vašington znao je da će dobiti kritike na račun spoljne politike, zakona o zemljištu i odnosa prema beloj manjini. Ali ni u snu nije očekivao da će u Beloj kući doživeti bioskopsku projekciju video-snimaka i članaka koji su navodno dokazivali genocid nad belcima u JAR-u.

Ali Ramafosa je, za razliku od mnogih pre njega, ostao hladan, ukazao na manipulacije i odbio da prihvati nametnutu naraciju. I nije se plašio da demantuje predsednika Amerike: snimci su, kazao je, iz Demokratske Republike Kongo, a ne iz Južne Afrike.

"Da zaista postoji genocid nad afričkim farmerima, mogu se kladiti da ova tri gospodina ne bi bila ovde", rekao je i pokazao na bele predstavnike svoje delegacije, objašnjavajući da je u njegovoj zemlji stopa kriminala visoka, a da ljudi koji bivaju ubijeni nisu samo belci. Šta više, dodao je, većina njih su crnci.

Čvrsto se držeći činjenica, brzo je okrenuo razgovor na konstruktivne teme, pa se i našalio:

"Žao mi je što nemam avion da vam poklonim", aludirajući na letelicu koju je Katar darovao američkom predsedniku.

Pošto mu je izmamio osmeh, Tramp je odgovorio u dahu: "Voleo bih da imate, uzeo bih ga".

U tom malom krugu političara koji su pokazali otpor Donaldu Trampu nalazi se i Zohran Mamdani, demokrata i novi gradonačelnik Njujorka. Političar poreklom iz Ugande, bio je česta meta Trampovih napada tokom predizborne kampanje, ali je odbio da igra ulogu poniznog sagovornika.

Šta više, radio je sve ono što ide na živce vašingtonskom donu: narodu obećavao besplatan javni prevoz i zamrzavanje stanarina, bogatašima pretio povećanjem poreza, a Trampovom miljeniku Benjaminu Netanjahuu hapšenjem i nije izbegavao da se zameri najmoćnijem lobiju na svetu - jevrejskom lobiju. 

Dok ga je vašingtonski kauboj nazivao "ludim komunistom", Mamdani mu je uzvraćao sa - fašisto. Pa, ipak, kada su se sreli u Beloj kući - odmah su se zavoleli. Susret u Beloj kući obeležila je razmena osmeha, rukovanje i tapšanje po ramenu. Tviteraši su zaključili - Mamdani je postao MAGAdani.

Šta više, kada su novinari upitali Mamdanija da li i dalje misli da je Tramp fašista, čovek kojem je neprijatnost drugo ime ovaj put reagovao je neočekivano i preduhitrio gradonačelnika Njujorka u odgovoru:

"Samo reci da. Lakše je nego objašnjavati".

A kada su njega upitali da li stoji pored "džihadiste", aludirajući na termin koji su pojedini republikanci koristili da opišu Mamdanija, Tram je kao iz topa rekao:

"Ne, ne stojim. Sastao sam se sa čovekom koji je veoma racionalna osoba, koji zaista želi da Njujork ponovo bude sjajan". 

I to je bila, izgleda, formula uspeha, jer su u toj sobi najlošije prošli oni koji su verovali u mit o jednakosti saveznika.

Sve ove scene - od Zelenskog do Merca, od Makrona do Ramafose, od parfema za El Šaru do farmaceuta koji pada u nesvest - vode ka jednom zaključku: u Belu kuću više niko ne ulazi po savezništvo, već po lekciju. A iz Ovalnog kabineta se sve češće izlazi na tri ćoška.