Izolovani u svojim mozgovima: EU kao krvožedna politička i ekonomska grana NATO-a

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je ruskog predsednika Putina da se povuče i da plati ratnu odštetu Ukrajini. Nezaobilazna šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, primećuje italijanski publicista Enriko Toseli na sajtu "Elektomagacine", spremna je da "Putinu preseče grlo", a nemački kancelar Merc preti da će napasti Rusiju.

Može li luđe od toga? Izgleda da može. Tu je i jedan beznačajni italijanski političar, kome namerno ne pominjemo ime, koji je objasnio Putinu da je Rusija "zemlja trećeg sveta" i da je već izgubila rat. Sve to, kaže Toseli, podseća na veseli školski izlet, ili na veliki evropski cirkus.

Naš izbor

Eutanazija Evrope: Neće biti trećeg svetskog, već samo velikog evropskog rata

Svi evropski političari su bili uvređeni kada je Emanuel Makron nedavno zatražio audijenciju kod Putina, rizikujući da je možda i dobije. Ali, izgleda da Putin nema vremena, a ni volje, da ćaska sa uvrnutim Makronom.

Najžalosnija reakcija, međutim, nastavlja Toseli, došla je od italijanskog ministra spoljnih poslova Tajanija, koji se lažno predstavlja kao ministar, budući da Italija nema nikakvu spoljnu politiku. On je zatražio da Putin primi sve Evropljane, a ne samo Makrona, koji, očigledno, pokušava da ubedi Francuze da zaborave na svoje unutrašnje probleme.

Cirkus u sferama visoke politike

Putin je, dakle, izolovan, ruska ekonomija je na kolenima, a Rusija gubi rat. Jednom će, međutim, i ovaj veseli školski izlet morati da se završi. Tada će evropski političari morati da odgovore na pitanja smrknutih Evropljana: "Zašto ste nas sve vreme lagali?". Ili: "Kako ste potrošili naše pare?".

Evropski političari su zaista dobri, čak i odlični, kaže Toseli, ali samo za cirkuske predstave.

Ipak, oni, za sada, istrajavaju u svojim ulogama. Cirkus se preselio u sfere visoke politike. Što se tiče Italije, nastavlja ovaj autor, kako ministri Đorđe Meloni mogu da priznaju Italijanima da međunarodna uloga italijanske vlade uopšte ne postoji? Da niko, ama baš niko, nije pozvao ni Melonijevu ni Tajanija na pregovore o Gazi? Ili da ih niko nije pozvao da razgovaraju sa Putinom, pa čak ni sa Trampom?

Putin je, za to vreme, kažu, u izolaciji. Nijedan italijanski medij se nije potrudio da izveštava o njegovim brojnim sastancima – sa kineskim liderom Si Đinpingom, indijskim Modijem, Erdoganom, mađarskim Orbanom ili slovačkim Ficom, itd. Osim, možda, na dnu pete ili šeste novinske strane.

Naš izbor

Najteži zadatak u novoj američkoj strategiji: Kako urazumiti "posrnuli kontinent"

Umesto toga, zaključuje Toseli, mi, Italijani, zadovoljavamo se koskom, koju povremeno stari dobri Tramp baci svojim italijanskim drugovima.

I to je sve.

Dijalog je uvek moguć među onima koji misle isto

Ono što važi za Italiju, važi i za (gotovo sve) evropske zemlje. Šta se zaista dešava sa Evropskom unijom?

Naša draga, stara Evropa je, piše italijanski publicista Marko Rosi, upravo tamo gde treba da bude: "Ovaj zli entitet", koji je nemoguće opisati drugačije osim kao entitet, jer EU nije država, "postao je krvožedna politička i ekonomska grana NATO-a i izdao naprosto sve što se moglo izdati".

Ljudi ovde, nastavlja Rosi, ne znače ništa, čak ni kada idu na glasanje; čuvene "vrednosti slobode i demokratije" ne znače ništa ukoliko se protivite željama "gospodara iz Davosa".

Naš izbor

Kako ukrasti rusku imovinu: O čemu sanja Ursula fon der Lajen

Dijalog je uvek moguć, ali samo između identičnih, ili makar sasvim bliskih. Pod uslovom da ne pominjete novac: kada je novac potreban narodu, nema ga i ne možete se zadužiti. Ali kada je potreban za ratove, recimo u Ukrajini, protiv Rusije, novca ima i morate se zadužiti.

Značenje Božića

Ipak, solsticij je konačno stigao, i svetlost će se, malo po malo, neumoljivo vratiti. Da li će, pita Rosi, solisticij zaista doneti prekretnicu u političkom i društvenom mraku Kolektivnog zapada?

Solisticij je, naime, isto što i Božić: trijumfalno rođenje, spuštanje Sina Božjeg na zemlju. U drevnom Rimu se, podseća srpski pisac Miloš Crnjanski, i pre dolaska hrišćanstva, na isti dan, 25. decembra, slavio povratak Nepobedivog Sunca.

Možda će i Evropljanima jednom granuti proleće, kaže italijanski autor, a naša srca će ponovo, kroz tihi sneg, osetiti povratak svetlosti. Naravno, bez velikog evropskog cirkusa i njegovih trenutnih klovnova.

Naš izbor

Evropske ratne čivave: Briselski psi rata

Jer, čak i mi, Evropljani, podseća Rosi, znamo da svetlost dolazi sa Istoka. To i jeste značenje reči orijentacija: okrenuti se ka Istoku (Orijentu). I naše crkve su nekad bile građene sa oltarima okrenutim ka Istoku, piše italijanski autor.  

Mada, možda nismo očekivali da ćemo, dodaje on, "sada već kao starci, morati da čekamo svetlost od naše ruske braće, na leđima njihovih slavnih konja".

Pa, život je pun iznenađenja. Dešava se i ono što ne očekujemo. Ili nam se dešava uglavnom to.

Osim što nam se nikad neće desiti da sunce izađe na Zapadu.