Svet
Maratonski pregovori o miru u Ukrajini: Šta hoće Tramp a šta Putin?
Nije ne spominje plan Zelenskog od 20 tačaka, (koji je verovatno napisan u Briselu), o kome je nedavno pompezno govorio šef kijevske hunte. Taj plan je definitivno sahranjen u Mar-a-Largu
Dva događaja obeležila su protekli mesec: 15. decembra, dvodnevni pregovori između SAD i Ukrajine su završeni u Berlinu. Posle razgovora, objavljeno je da je oko 90 odsto pitanja u vezi sa mirovnim sporazumom za Ukrajinu rešeno. Potom se, 28. decembra, predsednik SAD Tramp sastao se Zelenskim na Floridi, u Mar-a-Lagu. Nakon sastanka, saopšteno je da je rešeno 95 odsto pitanja.
Ključ je, naravno, u onom što nije dogovoreno, u tih pet odsto. "Teritorijalna pitanja se obično smatraju glavnom tačkom spoticanja", piše analitičar i publicista Sergej Poletajev za RT internešenel.
Ukoliko bi se ukrajinske snage povukle iz Donbasa, nastavlja Poletajev, veruje se da bi sukob bio odmah okončan, ali to nije sasvim tačno.
Ukrajina za to vreme nastavlja da gubi i ljude i teritorije. I, nema sumnje, gubiće ih i ubuduće, sve više i više.
Šta se krije unutar tih famoznih "pet odsto"? Ključna tačka spoticanja, smatra ovaj analitičar, nisu teritorije, već zapadne "bezbednosne garancije", koje Zelenski postavlja kao uslov za postizanje mira. Ovo je nazvano "garancijama u stilu člana pet NATO-a", a ovaj termin je prvi put upotrebila ukrajinska propagandna mašinerija tokom istanbulskih pregovora u proleće 2022. godine.
Zarobljeni u vremenskoj petlji
Tramp je obećao da će "zaustaviti rat u Ukrajini za 24 sata". Zapravo, on je ispunio svoje predizborno obećanje, piše čuveni francuski pravnik Režis de Kastelno na sajtu "Vu du droa", ali tih 24 sata su se pretvorila u "dan mrmota", zarobljen u vremenskoj petlji. To je dan koji se beskrajno, u svim detaljima, iznova i iznova ponavlja.
Naizgled, sve se odvija savršeno, dodaje De Kastelno. Trampovi izaslanici – Rubio, Kelog, Vitkof i drugi – lete po Evropi, Bliskom istoku... Vitkof leti u Moskvu, gde se ponovo sastaje sa ruskim predsednikom Putinom. Potom se Tramp opet sastaje sa Zelenskim...
Za to vreme, evropski lideri tužno cvile pre nego što odu na spavanje. Zelenski i njegovi "zlatni momci" su optuženi za korupciju. Ništa novo. Na kraju dana, svi ipak idu kući, nastavlja De Kastelno.
Sledećeg jutra, sve počinje ispočetka. Vitkof ponovo ide u posetu Moskvi, ovog puta vodeći Kušnera, Trampovog zeta. Ostali lete između Istanbula i Katara. Merc proglašava da će njegov Rajh uskoro imati vojsku moćniju od Vermahta, kaže De Kastelno, a francuski vojni komandanti nastavljaju da govore gluposti...
Onda se opet pojavljuje Tramp, koji svima govori: "Požurite", zato što je, navodno, ostalo samo još malo vremena za postizanje mira.
Inače... Inače, šta? Dan mrmota se nastavlja. Ljudi ginu...
Trampova taktika
Pitanje bezbednosnih garancija, podseća Poletajev, bilo je glavni razlog zašto je mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine propao 2022. godine. Tadašnji premijer Britanije Boris Džonson je tada rekao Zelenskom da Zapad neće potpisati takve garancije i da se neće upuštati u vojni sukob sa Rusijom zbog Ukrajine.
Malo toga se od tada promenilo. Kijev neće dobiti nikakve pravno obavezujuće garancije ni od Trampa. Uostalom, Amerikanci i ne koriste termin "garancije", već "uveravanja".
Ovo, nastavlja Poletajev, izgleda kao jednostavan manevar u dva koraka: "Da bi izvršio pritisak na Zelenskog, Tramp mu najpre daje velika obećanja", u stilu: "Pristanite na naše uslove, i mi ćemo vam pružiti sigurnost koja bi čak i zemlje NATO-a učinila ljubomornim! Želite da Kongres glasa? Pa, naravno, ne brinite! (jer, ko ne bi podržao prazna obećanja?)".
To je, uostalom, dobro poznata taktika agenata za nekretnine, koji obleću kupca i pozivaju ga da brzo donese odluku, jer bi povoljna prilika mogla da im promakne: "Sutra će cene porasti, prekosutra će sve biti rasprodato. Hajde, požurite!".
Evropa se boji da ne propusti čamac
Tu su, naravno – još uvek – i evropski globalistički lideri koji, ponovo i ponovo, pokušavaju da se umešaju u direktne pregovore između Rusije i SAD. Ili da ometaju razgovore, ili zato što pokušavaju da ubede Trampa da pritisne Rusiju.
Njihova glavna ideja je da očuvaju neonacistički režim u Kijevu i da takva Ukrajina nastavi da vodi istu, antirusku politiku i nakon završetka sukoba. A upravo to je izazvalo ovaj rat. To bi ostavilo prostor za "osvetu", dodaje Poletajev, i omogućilo Evropi da, koliko-toliko, sačuva obraz. Odnosno: poraz koji je Evropa doživela u Ukrajini možda i ne bi izgledao tako katastrofalan kao što jeste.
Drugi deo evropske strategije – ako je to uopšte moguće nazvati strategijom – svodi na obezbeđivanje finansiranja za podršku Ukrajini i održavanje sukoba. Neka stvari ostani onakve kakve jesu.
"Uprkos neuspelom pokušaju da EU zapleni rusku imovinu", uočava ruski analitičar, Evropa je "uspela da pronađe neka finansijska sredstva za narednu godinu", a to pokazuje da i globalistička Evropa i Kijev veruju da još uvek ima vremena.
Uvek je moguće predati se kasnije. S tim što će svaka naredna ponuda za Kijev biti sve gora i gora. Ako od Ukrajine uopšte nešto i ostane.
Međutim, Trampova opaska izrečena u Mar-a-Largu, da će Evropa snositi glavnu odgovornost za posleratnu bezbednost Ukrajine prošla je uglavnom neopaženo.
A to pokazuje na da SAD odustale od "garancije u stilu člana pet". I da bi Evropa uskoro mogla početi da gura Kijev ka kapitulaciji kako bi umanjila sopstvene gubitke.
Putin: Mir pod ruskim uslovima
Ovo je treća runda pregovora i svaki put Kremlj je morao da podseća Vašington da ona može da se dogovara sa kim god hoće, ali da sve što nije dogovoreno sa Moskvom Rusija neće prihvatiti (pogledati izjave Sergeja Lavrova, Jurija Ušakova, Dmitrija Peskova, itd).
Odnosno: mira će biti samo pod ruskim uslovima.
Kako je za RT intrenešenel primetila Anastasija Gafarova, politikolog i direktorka Centra za političke informacije, važno je i to što niko na Floridi nije ni pomenuo plan Zelenskog od 20 tačaka, (koji je verovatno napisan u Briselu), o kome je nedavno pompezno govorio šef kijevske hunte.
Taj plan je definitivno sahranjen u Mar-a-Largu.
Ako se, možda, neko pita zašto Rusija učestvuje u ovim pregovorima, koji se uvek završavaju da isti način, kaže Poletajev, za to postoje dva glavna razloga: najpre, Moskva želi da olakša izlazak Amerike iz sukoba. U tome je delimično uspela, što je sukob uvelo u završnu fazu.
Kako zaključuje ruski analitičar, sve ukazuje da pravo mirovno rešenje za sada ostaje nedostižno; Rusija će, verovatno, u narednim mesecima morati da postigne svoje ciljeve vojnim sredstvima.
Ili, prema rečima Bogdana Bezpalka, član Saveta za međuetničke odnose pri predsedniku Rusije, Zapad se nada da će se situacija možda promeniti, iako vojni stručnjaci kažu da Kijevu preti mogućnost kaskadnog kolapsa fronta.
To je najverovatniji smer događaja, dodaje Bezpalko, a onda će uništenje kijevske mašinerije postati nekontrolisano.
Live
