Svet
Dobro došli u novu 2026: Godina puža koji pobeđuje u trci
Širom Zapada, 2025. je bila legitimna Annus horribilis (godina užasa) na više načina. Budući istoričari će je pamtiti kao godinu kada je stari "poredak zasnovan na (izvrnutim) pravilima", razbijen kao organizacioni princip
Zapad je postao mali i nebitan. Zato se toliko upinje da dokaže da je još velik.
Ova "veštačka Evropa", koja više i nije Evropa, piše brazilski geopolitičar Pepe Eskobar za sajt "Fondacija strateške kulture", pokušava da "svim sredstvima zadrži iscrpljenu – politički i ekonomski – paradigmu, arhaični, anahroni status kvo, koji je tera da se zatvori u praznu ljušturu, sa izuzetno destruktivnim posledicama".
Evropa koja više i nije Evropa?
Zapad je u njoj ubio sve – najpre lepotu – i zamenio je ničim, kaže Eskobar. To je danas samo pozornica u ruševinama. Ništa nije ostalo od nekadašnje Evrope, koja se, dodaje on, valja u sopstvenoj nebitnosti, površnosti, društvenoj fragmentaciji, odsustvu duha i logosa.
U njoj je ostala samo opsesija "večitim ratom", nastavlja brazilski geopolitičar, tragedija koja se tretira kao dečja igra, a ne kao ono što zaista jeste: kao ponor bez dna.
Takva Evropa je odlučila da povede i druge za sobom, u samoubistvo. Pa, ima li negde izlaza? Izgleda da nema. To i jeste sama suština nihilizma, volje za ničim. Put kojim se zaputila Evropa je put bez povratka.
Ipak, napominje Eskobar, plitak je evrocentrizam ukoliko poverujemo da haos koji vlada na ovom malom zapadnom poluostrvu Evroazije potresa svet, jer Evroazija – i Istočna Azija – žive punim plućima, u dodatnoj dimenziji optimizma i kulturne afirmacije.
Ukoliko doputujete iz Evroazije u Evropu, ne možete a da se ne začudite mučnom osećanju zapanjujućeg antropološkog i kulturnog slepila, koje je ovladalo čitavim Kolektivnim zapadom. Na Zapadu, dodaje brazilski publicista, srećemo samo fragmente koji se oslanjaju na ruševine.
Varvarstvo prerušeno u "civilizaciju"
Širom Zapada, 2025. je bila legitimna Annus horribilis (godina užasa) na više načina. Budući istoričari će je pamtiti kao godinu kada je stari "poredak zasnovan na (izvrnutim) pravilima", primećuje Eskobar, koji su decenijama vladao svetom, razbijen kao organizacioni princip, čak i ako još postoji kao aparat.
Institucije, prividno, i dalje "funkcionišu". Savezi se još nisu raspali. "Pravila" se i dalje brane. Pa ipak, ona ne proizvode nikakve vidljive efekte, uočava Eskobar.
Teško je, zaista, zamisliti da se danas evropski lideri okreću protiv sopstvenih građana, da guše proteste, slobodno novinarstvo, akademske slobode – kako bi izbegli da pozovu ovu genocidnu paradržavu na odgovornost.
Kroz istoriju, retko se pojavljuje varvarstvo u svom čistom stanju; ali često se, dodaje Eskobar, pojavljuje prerušeno u "civilizaciju".
Sada imamo priliku da gledamo kako američko-cionistička osovina na kriminalan način uspostavlja "novu normalnost", nastavlja on, i gradi "zapadne hemisferu" – rat u Venecueli je samo početak – sve do Zapadne Azije (Palestina, Liban, Sirija) i, uskoro, Grenlanda.
Razlozi za rat u Venecueli su očigledni. Nafta, kakao... Međutim, američki tink-tenkovi veruju da bi kontrola nad Grenlandom, pored imperijalnog prisvajanja prirodnih resursa, mogla da ometa ruski Severni morski put, koji Kinezi nazivaju Arktičkim putem svile.
Zapravo, to bi bila taktika diverzije putem principa "zavadi pa vladaj" u strateškom partnerstvu Rusije i Kine. Tramp 2.0 time sebi kupuje vreme, za obnovu američkog vojno-industrijskog kompleks i vođenje rata na frontu veštačke inteligencije.
Ulozi teško da mogu da budu veći. Velike tehnološke kompanije očekuju da će se trka završiti oko 2040. Ali, Kinezi su sigurni da će to biti mnogo ranije. Ova trka vodi se između američke hegemonije i multipolarnost sveta, kojim dominiraju Kina i Rusija.
Gospodin "orešnik" deli vizit karte
Godine 2025. "večni ratovi", predvidljivo, nastavili su se nesmanjenom brzinom; Ukrajina i Gaza, kao i Veneceula postale su jedan te isti rat.
I u 2026. kabuki teatar od pregovora u Ukrajini će se nastaviti, predviđa Eskobar, ali će činjenice sa terena ostati nepromenjive. Rusija će nastaviti vojno napredovanje sve većom brzinom i sa uništavanjem ukrajinske infrastrukture.
"Evropa", slomljena iznutra, dodaje Eskobar, samo je "mrtav kontinent koji hoda". SAD neće Ukrajini isporučiti dodatno oružje. Ne isplati se. Moskva apsolutno ne žuri, jer je hladnokrvno proračunala da će se Zapad iscrpeti pre nego kasnije.
Kako je primetio ruski vojni ekspert Andrej Martjanov, ruski sateliti serije "Resurs" imaju mogućnost da skeniraju Zemljinu površinu 24/7, "sa rezolucijama koje omogućavaju praćenje bilo koga, bilo gde", kao i "obezbeđivanje ciljanja".
Pa, zašto ne ciljati u zmiji u glavu, pita Eskobar? Zato što "Evropa već ubija samu sebe, i to bolje nego što su Rusi ikada zamišljali".
Ruska tehnika ofanzive puževa, dodaje Eskobar, kombinovana sa tehnikom mašine za mlevenje mesa, već je uništila opsežni sistem bunkera koji je NATO postavio u Donbasu, superiorniji od Mažino linije. Ove metode su postigle odnos deset prema jedan ubijenih, u odnosu na Ukrajinu, u korist Rusije. To je još jedna nepromenljiva činjenica na bojnom polju.
Samo nepopravljive budale, kaže Eskobar, ismevaju Rusiju kao "sporu" i "slabu". Ofanziva puževa će se produžiti i u 2026. godini, ali će postepeno dobijati i na brzini i zamahu.
Što se tiče "večnog rata", on je sada monopol evropskog bankarstva i finansija. Plan A – bez plana B – bio je da se nanese strateški poraz Rusiji, koji je bedno propao u 2025, uz ogromne gubitke.
Konačno, tu je sada plan B, koji nije čak ni plan; to je rat, tvrdi Eskobar, koji je, poput dijamanata, večan, kao sredstvo za nadoknadu tih zapanjujućih potopljenih troškova; "restrukturiranje", inače neisplativog, evropskog duga i opravdanje daljih finansijskih prevara, koje se pravdaju kao troškovi u ime "bezbednosti".
Evropa je geopolitički leš
Vratimo se američkom kabuki teatru, u vidu maratonskih pregovora sa Moskvom. U osnovi, smatra Eskobar, to je plan Vašingtona da se reši Evrope, koja se već pretvorila u geopolitički leš, i plan da se "zavede Rusija", sa nekoliko diplomatskih i ekonomskih šargarepa.
Vašington se usmerava pre svega na "zapadnu hemisferu", a ovde treba slomiti Bolivarsku Republiku Venecuelu, koja se može pohvaliti nezavisnošću, dugom oko dvesta godina.
Međutim, taj plan je jasan i Moskvi i Pekingu. I Rusija i Kina će nastaviti da sinhronizovano igraju ovu igru, u kome će Moskva postići taoistički paroksizam strpljenja, tvrdi brazilski geopolitičar. Uz stalno podsećanje da svako mirovno rešenje u Ukrajini mora da se zasniva na realnosti na terenu.
Šta je sa evropskim ratnim čivavama?
One će, smatra Eskobar, nastaviti da gomilaju svoje konceptualno smeće, definišući Putinov projekat kao "prometejski" i "ideološki". Ali, sve su to gluposti, kaže brazilski geopolitičar. U stvarnosti, sve se vrti oko "međusobnog poštovanja" i "nedeljive bezbednosti".
Nova Strategija nacionalne bezbednosti SAD, u međuvremenu, nastaviće da pokušava sa hibridnim napadima na odabrane, koji se posmatraju kao slabi čvorovi Globalnog juga – posebno na "zapadnoj hemisferi", na Karibima i u Latinskoj Americi.
Važno je još nešto, dodaje Eskobar: da BRIKS ojača svoje ekonomske i finansije eksperimente na putu izgradnje zaista alternativnog, post-zapadnog nezavisnog sistema plaćanja, slobodnog od zapadne sankcione demencije.
Neka 2026, poručuje brazilski geopolitičar, bude godina tišine, introspekcije i unutrašnje ravnoteže. Godina 2025. bila je godina užasa. Godina 2026. biće nesumnjivo bolja, mada očigledno ne i mirnija.
Ni ujedinjen ni fragmentiran, Zapad više ne može da pobedi. I Rusija i Kina koriste taktiku puža koji prvi prolazi kroz cilj. Otuda unutrašnja ravnoteža i spokojstvo.
Jer, jedini prav mir je onaj koji dolazi iznutra.
Live
