Novinar koji je gađao cipelom Buša za RT: Je l' Amerika izvršila invaziju zbog Iračana, ili Sadama

Irački novinar Muntadar el Zeidi koji je 2008. godine na konferenciji za novinare cipelom gađao tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša, prisetio se u intervjuu za RT kako je izgledao taj dan, kroz šta je prošao u zatvoru nakon incidenta i gde su na kraju završile njegove cipele.

Bila je to konferencija za novinare na kojoj se čekalo obraćanje iračkog premijera Nurija el Malikija i američkog predsednika Džordža Buša koji je doputovao u Bagdad.

I tek što su dvojica zvaničnika očekivala pitanja novinara, Zeidi se sagnuo, skinuo cipelu i gađao Buša koji je uspeo da je izbegne. Sekund kasnije Zeidi je bacio i drugu cipelu ka Bušu, koju je takođe uspeo da izbegne tako što je glavu sagnuo do govornice.

Irački novinar je istovremeno viknuo Bušu: "Ovo ti je oproštajni pozdrav, psino! Ovo ti je od udovica, siročadi i svih izginulih u Iraku!".

Obezbeđenje je vrlo brzo savladalo novinara, a blicevi fotoreportera željnih ekspluzive škljockali su kako bi uslikali čoveka koji je imao smelosti da tako napadne američkog predsednika.

Zeidi je uhapšen, a Buš je nastavio da odgovara na pitanja. Zbog uvrede osuđen je na tri godine zatvora, a kazna je smanjena na godinu dana zbog toga što nije osuđivan. Zeidi je oslobođen tri meseca ranije zbog dobrog vladanja.

Psihološka tortura u zatvoru bila gora od fizičke

U intervjuu za RT Zeidi kaže da je vreme provedeno u zatvoru zaista bilo traumatično, ali uprkos fizičkom maltretiranju, psihičko je bilo gore.

"Nemaju ništa osim odvajanja tela od duše, skidanja kože i mesa sa kostiju i druge metode kao što su strujni udari, prebijanje, bičevanje i lomljenje. Međutim, ono čemu sam ja bio izložen možda je manje od onoga čemu su drugi bili izloženi u iračkim zatvorima nakon invazije", kaže Zeidi.

Ističe da mu je najteže bilo u samici gde je bio tri meseca, što je ostavilo posledice.

"Na primer, noć ti izgleda kao dan i svi dani su isti. To je ključni deo torture. Psihološka tortura je bila važnija od fizičke", napominje on.

Zeidi kaže da je bilo strašno i vreme provedeno sa drugim zatočenicima. 

"Kada sam premešten u drugi zatvor i video nepravdu, nevine ljude i žrtve tajnih doušnika i američke okupacije, osim hapšenja onih koji su vršili otpor, ovo je bilo potpuno bolno i uznemirujuće po pamćenje i svest pojedinca", kazao je on.

Kaže da ga je jedan američki novinar pitao zar nije diktatura Sadama Huseina bila žilava i teška, ali je on postavio kontrapitanje: Da li je Amerika izvršila invaziju na Irak zbog koristi Iraka, ili da svrgne Sadama Huseina?

"Kome će Amerika predati vlast, marincima ili grupi korumpiranih ljudi koje je sama dovela. Mnogi Iračani nisu dočekali Amerikance, iako je iskreno postojala nepravda, strah i diktatorski autoritarni sistem koji je pokušavao da kontroliše sve, ali ova situacija nam ne daje za pravo da se radujemo okupaciji", smatra Zeidi.

On kaže da su i okupacija i tadašnja iračka vlast bili nepravedni, te da lično voli američki narod i ima mnoga prijateljstva sa onima koji se protive politici Bele kuće.

A za one druge, koji vole američki sistem, kaže da to nije ljubav, već više ljubav prema moći, prema makijavelističkoj teoriji.

"Oni ne vole Ameriku kao autoritarnu državu koja primorava svet da se pokori, nego vole prostor moći koji im je dat zahvaljujući Americi, pa su zahvalni Americi jer ih je od beskućnika u egzilu premestila u autoritarne i bogate vođe nad ovim ljudima, do naftnih barona i bogatih barona", zaključuje on.

Gde su završile cipele?

Zeidi kaže da je odmah po hapšenju tražio od istražnog sudije da mu budu vraćene cipele.

"Rekao sam mu da može da radi sa mnom šta god hoće ili može, ali hoću moje cipele. Nasmešio se i odgovorio da će ih tražiti nazad kao krivični dokaz. Sutradan mi je rekao da su cipele uništene iz straha da sadrže eksploziv", rekao je on.

Međutim, kasnije je saznao šta je stvarni razlog što su cipele uništene. Kako kaže, to mu je na suđenju rekao komandant iračke vojske koji ga je doveo u sudnicu.

"Rekao mi je: 'Niste znali da su uništili cipele, znate li zašto?' Rekao sam mu da sam čuo da su to uradili iz straha od eksploziva. Rekao je: Ne, ja sam bio tamo kao obezbeđenje predsednika, oni su rekli da je to učinjeno da cipele ne bi postale simbol", kazao je Zeidi.