Šta nakon otmice predsednika Madura: Kuda ide Venecuela?

"Ratna magla" nad Venecuelom je počela da se razilazi. Istina, doduše veoma polako, izlazi na videlo. Nakon otmice predsednika Madura jasno je, za početak, da nije bilo nikakve invazije američkih trupa.

"Bio je to samo helikopterski napad", piše slavni francuski pravnik Režis de Kastelno na sajtu "Vu du droa", praćenih sa "nekoliko raketnih udara, koji nisu prouzrokovali značajniju štetu. Nije bilo 'šoka i strahopoštovanja', koji bi uništili kapacitete venecuelanske vojske i paralisali njene komandne strukture".

Bio je to veoma drzak, razbojnički čin otmice predsednika Bolivarske Republike, samo jedan u nizu, na koji smo se, nažalost, već navikli.

Maduro pred sudom sile: Novo poglavlje američkog intervencionizma

Kada im to odgovara, primećuje italijanski geopolitičar Marija Lorenco Paćini na sajtu "Fondacija strateške kulture", "SAD fizički eliminišu lidere, posebno one koji nemaju nameru da igraju po njihovim pravilima", i dodaje: "Istorija je puna takvih primera – ubijeni su Lumumba i Aljende, Maduro je zarobljen i deportovan, Milošević pogubljen u Hagu, Gadafi i Husein ubijeni u svojoj domovini."

Lista je zaista dugačka. Samo u Južnoj Americi, SAD su od 1904. izvele 19 pučeva.

Čudni detalji o otmici predsednika Madura

Otmice legitimnog predsednika Madura je, svakako, nezakonit čin, protivan međunarodnom pravu.

Međutim, neke okolnosti ove otmice, primećuje De Kastelno, i dalje ostaju obavijene misterijom; na primer, "lakoća sa kojom je ona izvedena pokreće pitanje izdaje".

Neke stvari su, međutim, očigledne. "Zanimljivo je da nije bilo vojnog odgovora venecuelanske vojske", nastavlja De Kastelno, "da nije bilo dejstava protivvazdušne odbrane, granatiranja, niti su obarani helikopteri".

Zašto? Vojska ove zemlje je stub čavizma, a sistem čavizma i dalje ostaje na snazi. Venecuelanska vojska nije bila iznenađena ovakvim razvojem događaja, posebno ukoliko imamo u vidu dugotrajan pritisak Vašingtona, koji traje 30-ak godina.

Naš izbor

Šta se zaista dešava u Venecueli: Đavo je opet u kući

Kako zaključuje De Kastelno, nema informacija koje bi potvrdile ovaj izveštaj, osim smrti osmorice venecuelanskih vojnika iz Šestog bataljona, koje su obezbeđivale predsednika Venecuele. Za njih je saopšteno da su "poginuli u akciji", bez ikakvih detalja o okolnostima.

Takođe, ubijeno je još sedmoro vojnika iz drugih jedinica. To su delovi mozaika, iz kojih tek treba sklopiti veliku sliku. "Ipak", kaže francuski pravnik, "sada sa sigurnošću možemo zaključiti da to nije bila prava intervencija, već jednokratna vojna racija, sa jednim jedinim ciljem: otmicom venecuelanskog predsednika".

Zapadni mediji su olako emitovali video-snimke ljudi kako slave "Madurov pad". U Karakasu je, međutim, sve proteklo mirno, uključujući i demonstracije podrške čavističkom režimu.

Čavisti ostaju na vlasti

U međuvremenu, funkciju predsednika preuzela je potpredsednica Delsi Rodrigez, za koju se tvrdi da nema nijednu mrlju u karijeri. "Ne dajte se zavarati", tvrdi francuski pravnik, "za sada čavistički institucionalni sistem ostaje na snazi, Rodrigezovu podržavaju sve institucije. Kao i veliki deo stanovništva, koje ne samo da mrzi strance, već je i naoružan".

SAD napale Venecuelu: Potpredsednica poručila da neće biti kolonija

Uz to, vođe venecuelanske vojske, koja predstavlja glavnu podršku vladajućem čavizmu, kao i regionalne i sudske vlasti, osudili su Madurovu otmicu i potvrdile da je on i dalje legitimni predsednik.

Nacionalni savet za odbranu, koji okuplja sve glavne institucije Venecuele, sastao se 3. januara, gde je Rodrigezova izjavila: "Zahtevamo trenutno oslobađanje predsednika Nikolasa Madura i njegov supruge Silije Flores." Sa tim su se saglasile vrhovna vojna komanda, najviše državne vlasti i rukovodstvo Saveta predsednika.

Tako, barem za sada, stoje stvari.

Tramp govori sve i svašta

Tramp je otmicu pratio prilično ležerno, kao televizijski šou, verovatno grickajući kokice. On sada govori o "tranziciji vlasti" i o američkom upravljanju trgovinom venecuelanskom naftom. Da li će se to desiti? Videćemo.

Trampovo praćenje otmice bilo je zaista groteskno, nastavlja De Kastelno: "Okružen svojim osobljem, pokušao je da imitira Baraka Obamu dok je posmatrao pogubljenje Osame bin Ladena."

Veran svom nastupu, kaže ovaj pravnik, govorio je sve i svašta i, usput, spektakularno izvređao kolumbijskog predsednika. "Treba napomenuti da je, takođe grubo, odbacio Korinu Maćado – lažnu dobitnicu lažne nagrade za mir, koju su joj dodelili norveški lakeji Nobelovog komiteta".

Tramp je izjavio i da će on voditi Venecuelu, barem tokom "perioda tranzicije", koja zemlju treba da odvede u srećnu budućnost, ali je, što je takođe prilično čudno, dodaje De Kastelno, u proces uključio Delsi Rodrigez, dosadašnju potpredsednicu Venecuele.

Razlozi za optimizam

Prema izjavi kineskog ministra spoljnih poslova, Kina zahteva "trenutno oslobađanje Madura", koji "ostaje jedini legitimni predsednik". "Global tajms", kinesko glasilo koga treba smatrati za glasilo Kineske komunističke partije, koristi veoma odmeren ali direktan rečnik kada izveštava o Venecueli.

Kako primećuje De Kastelno, Rusi su ponovo "upotrebili svoju političku i diplomatsku polifoniju, sa četiri zvezde, koje su sada poznate širom sveta: od već legendarnog Sergeja Lavrova, preko Dmitrija Medvedeva, Dmitrija Peskova, sve do veličanstvene Marije Zaharove.

Svi su pooštrili svoju retoriku, koja, u slučaju Medvedeva, dovodi stvari do krajnosti... Uz to, latinoamerička epizoda dolazi nakon napada dronovima na Putinovu rezidenciju, za koju Tramp nije siguran da se uopšte dogodila, što samo pojačava ogorčenost ruskog javnog mnjenja.

Zapravo, otkako je ponovo došao na vlast, Tramp se, svojim impulsivnim postupcima i samohvalisanjem, ponaša kao slon u porcelanskoj radnji. Kina, koja ima ogromna ulaganja u venecuelansku naftnu industriju, već je pokazala da nema nameru da dozvoli da se sa njom manipuliše. Ova taktika se do sada pokazala prilično uspešnom.

Lavrov razgovarao sa potpredsednicom Venecuele: Solidarnost Rusije sa narodom

Tramp je, takođe, venecuelansku naftu nazvao "našom (američkom) naftom". Tako izgleda "nova Monroova doktrina" u praksi. Ona deluje po principu: "Naše je naše, a ono što je vaše je takođe naše."

Da li će Tramp uspeti u nameri da otme venecuelansku naftu? Nisam uopšte siguran u to, kaže De Kastelno, i dodaje: "Izgleda da su ovog puta Amerikanci pogrešno procenili vreme, jer se svet drastično promenio, a multipolarnost je proces koji je već postao nepovratan".

Možda Ugo Čavez nije pogrešio kada je rekao: "Pored i iznad svega toga, mislim da imamo razloga da budemo optimisti. Pesnik bi mogao reći da je to optimizam očajnika, ali, iznad ratova i bombi, iznad agresivnog i preventivnog rata i uništenja čitavih naroda, možemo videti da sviće nova era."