Gde je nestalo 127 tona venecuelanskog zlata

Venecuela je prebacila 127 tona zlata u vrednosti od 4,7 milijardi švajcarskih franaka u Švajcarsku kako bi ga koristila kao obezbeđenje za kredite. Nakon toga, veliki deo je nestao u privatnim bankama i do danas ostao neutvrđen.

Korina Mačado spremna da preda Trampu Nobelovu nagradu za mir (VIDEO)

Između 2012. i 2016. godine Venecuela je, pod predsednikom Nikolasom Madurom, transportovala 127 tona zlata u vrednosti od oko 4,7 milijardi franaka u Švajcarsku.

Cilj je bio da se zlatne rezerve zemlje pretope i sertifikuju u švajcarskim rafinerijama, kako bi se sprečio preteći državni bankrot.

Iako je ova mera preduzeta, 2017. godine, došlo je do državnog bankrota – Venecuela nije bila u stanju da servisira svoje spoljne dugove, procenjene na oko 170 milijardi dolara, što odgovara dvostrukoj vrednosti godišnje ekonomske proizvodnje zemlje.

Nakon obrade u Švajcarskoj, veliki deo zlata prebačen je u ofšor strukture. Kasnije su značajne količine nestale u švajcarskim privatnim bankama, što je dovelo do spekulacija i istraga.

Švajcarska je služila kao međunarodno čvorište za trgovinu zlatom, jer raspolaže sa više rafinerija koje plemenite metale pretvaraju u standardizovane zlatne poluge.

Premeštanje zlatnih rezervi odražavalo je tešku ekonomsku situaciju Venecuele – nakon pada cene nafte 2014. godine, bruto domaći proizvod pao je za oko 80 odsto, a novi krediti bili su dostupni isključivo uz odgovarajuća obezbeđenja.

Istovremeno je procvetalo crno tržište stranih valuta, koje su politička elita i privilegovani akteri koristili da izvuku milijarde iz prihoda od nafte.

Maduro pred sudom sile: Novo poglavlje američkog intervencionizma

Švajcarske banke su indirektno profitirale od ovih transfera, iako su kasnije istrage dovele do postupaka i oštrih kritika zbog nedovoljnog poštovanja obaveza dužne pažnje.

Neki istaknuti slučajevi pranja novca uključivali su venecuelanskog medijskog preduzetnika Raula Gorina i bivše ministre finansija, poput Alehandra Andradea. Preko računa u švajcarskim institucijama, uključujući ženevsku banku CBH, prebacivane su milijarde dolara.

Nezavisno od trgovine zlatom, današnja trgovinska razmena između Švajcarske i Venecuele je zanemarljiva – 2024. godine Švajcarska je u Venecuelu izvezla robu u vrednosti od nešto manje od 36 miliona franaka, dok je uvezla robu u vrednosti od 2,4 miliona franaka.

Kao meru predostrožnosti, Savezni savet Švajcarske zamrznuo je svu imovinu Nikolasa Madura i njegovog okruženja, kako bi se obezbedila kontrola odliva kapitala i omogućili eventualni postupci međunarodne pravne pomoći.

Pokušaj da se državni bankrot spreči putem transfera zlata nije uspeo. Venecuela ostaje u bankrotu i u velikoj meri odsečena od međunarodnih tržišta.