Estonija razmatra slanje kasetne municije Ukrajini: Ne vidimo nikakav problem u tome

Estonija navodno razmatra da uključi projektile kasetne municije kalibra 155 mm u svoju vojnu pomoć Ukrajini.

Ove projektili, koji su u brojnim zapadnim zemaljama zabranjeni jer su predstavljaju pretnju po civilno stanovništvo, proizvodi nemačka kompanija "Rajnmetal" i pokrivaju površinu od oko 100 kvadratnih metara.

Potpukovnik Karela Maesalu, načelnik Odeljenja za razvoj sposobnosti Estonskih odbrambenih snaga (EDF), kaže da je ova municija najefikasnija protiv lakih oklopnih jedinica.

"Ova podmunicija ima i protivpešadijske i protivoklopne sposobnosti", objasnio je Maesalu estonskom servisu ERR. Ako sleti na oklopno vozilo, kako navodi, kumulativno punjenje će proći kroz njega.

Estonija ima hiljade komada te municije koju Kijev traži ali im je neophodna dozvola Nemačke da Ukrajini pošalje te projektile.

"Moraćemo da vidimo kakve ćemo sporazume postići sa Ukrajinom", rekao je estonski ministar odbrane Hano Pevkur. "Pokušavamo da obezbedimo razna ovlašćenja koja su nam potrebna. I onda bismo možda mogli dalje da komentarišemo šta smo dali, a šta nismo", dodao je on.

Više od 100 zemalja protiv kasetne municije

Obezbeđivanje kasetne municije je osetljivo pitanje. Od 2008. godine, ukupno 108 zemalja pristupilo je Konvenciji o kasetnoj municiji, koja zabranjuje svaku upotrebu, prenos i proizvodnju kasetne municije.

Godine 2008. Jak Avikso, tadašnji ministar odbrane, rekao je da je odustajanje od kasetne municije prevelik posao za Estoniju. "Ovo je jedno od najefikasnijih oružja protiv ogromnog protivnika, a ponovno opremanje je veoma dug i neverovatno, neverovatno skup proces", rekao je on tada i naglasio da SAD, Kina i Rusija nisu odustale od kasetne municije.

Problem sa kasetnom municijom je što je neprecizna i izaziva veliku kolateralnu štetu i što nastavlja da ubija čak i nakon okončanja sukoba.

Od država članica EU, Konvenciji o kasetnoj municiji nisu pristupile Estonija, Grčka, Letonija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Finska. Nemačka se, u međuvremenu, pridružila konvenciji i uništila skoro pola miliona projektila, bombi i projektila za samo nekoliko godina.

Kako navodi ERR, teško je reći da li bi to moglo da bude prepreka kada Estonija zatraži dozvolu Nemačke da pošalje kasetnu municiju u Ukrajinu.

Ministar Pevkur rekao je da je Estonija obećala svojim saveznicima da će koristiti kasetnu municiju samo za odbranu Estonije.

"Ne vidim problem u tome da je pošaljemo Kijevu jer kasetnu municiju već koriste vojske obe strane na teritoriji Ukrajine", rekao je ministar.

Kasetne bombe je NATO koristio tokom bombardovanja SR Jugoslavije, a 12. maja 1999, niško naselje Duvanište zasuto je kasetnim bombama koje su tada ranile 11 ljudi, a godinu dana kasnije od zaostale kasetne bombe, nastradao je čovek koji je u tom delu grada obrađivao njivu.