Kako izgleda "Donroova" doktrina u praksi: I Grenland je naš

Posle događaja u Venecueli, po prvi put kineski i ruski lideri postavljaju pitanje "da li je Tramp poludeo?", piše slavni britanski novinar Martin Džej za "Sajt fondacija strateške kulture".

Neki analitičari su i ranije postavljali pitanje mentalne i psihičke uračunljivosti predsednika SAD, ali to nije shvaćeno dovoljno ozbiljno, barem do Karakasa.

Novi Trampovi potezi, njegova namera da anektira Grenland, pretnje upućene Kolumbiji, Kubi, Meksiku, Iranu ili Kanadi, daju ozbiljan povod da se upitamo da li je Tramp zaista izgubio zdrav razum.

Dok se Doni, poput Čarlija Čaplina u filmu "Veliki diktator", igra globusom – u svetu u kome više ne postoji međunarodno pravo – američka akcija u Karakasu već izaziva ozbiljne posledice, koje će se ubuduće samo gomilati.

Jedna od Trampovih osobina, kaže čuveni britanski novinar Martin Džej, jeste da nikad ne razmišlja strateški. Na primer, sasvim je neverovatno da Tramp ne može da odgovori na jednostavna pitanja novinara o tome kako će se stvari ubuduće odvijati u Karakasu, dodaje britanski publicista, jer nije planirao operaciju dužu od 24 sata.

Trampov gambit

Većina Amerikanaca, poslovično slabo informisanih, tvrdi Džej, ne vidi puč u Venecueli u njegovom pravom kontekstu. Međutim, stručnjaci upozoravaju da Kina ubrzava odbacivanje dolara i naglo povećava kupovinu zlata.

Naš izbor

Šta nakon otmice predsednika Madura: Kuda ide Venecuela?

Ukoliko Kina trajno blokira prodaju retkih zemnih minerala SAD – što bi uticalo na elektroniku, električne automobile i na industriju oružja – epizoda u Karakasu će biti viđena kao gambit koji će potopiti Trampa i njegovo nasleđe, zaključuje Džej.

Druga žrtva Trampovih poteza je ono što je dogovoreno na samitu sa ruskim predsednikom Putinom u Enkoridžu na Aljasci. Teško je zamisliti da Moskva i dalje veruje Trampu i u mogućnost da s njim sklopi neki dogovor o Ukrajini.

Izgleda da je oko Grenlanda sve već odlučeno

Koji će biti sledeći potez kojim će Tramp iznenaditi globus? Neki potezi američke administracije ukazuju da bi to mogao da bude Grenland. Najavila ga je, u objavu na društvenim mrežama Kejti Miler, koja je, takođe, supruga Trampovog zamenika savetnika za politiku Stivena Milera. Objava prikazuje Grenland umotan u američku zastavu, uz napomenu: "Uskoro".

"Potreban nam je Grenland zbog nacionalne bezbednosti", izjavio je Tramp, preneo je "Politiko". Isto je rekao i u intervjuu za reviju "Atlantik". Iz ovog ili onog razloga, Grenland nam je neophodan, i to će se dogoditi – "na ovaj ili onaj način". Lanac puca na mestu svoje najslabije karike, a to je, u ovom slučaju, mala Kraljevina Danska.

"Izgleda da je oko Grenlanda sve već odlučeno – EU će nastaviti da radi ono što vazali inače najbolje rade: da 'prati situaciju' i demonstrira dvostruke standarde", zaključio je specijalni izaslanik ruskog predsednika Kiril Dmitrijev na Iksu, uz pitanje: "Sledeća je Kanada?".

Danska premijerka Mete Frederiksen odgovorila je Trampu da bi, ukoliko Amerikanci napadnu Grenland, to označilo kraj NATO-a.

"Ako SAD odluče da vojno napadnu drugu zemlju NATO-a, onda bi sve stalo – a to uključuje i NATO", saopštila je danska premijerka u izjavama za televizije TV2 i DR. Uz dodatak: Danci su spremni da brane Grenland, ako treba, i oružjem.

I EU priprema planove za odbranu Grenlanda. Misle li Evropljani da zaista u stanju da brane i odbrane Grenland? Pa, naravno da ne misle. Oni su, dodao je Dimitrijev, samo vazali, koji rade ono što inače rade vazali.

Od Ognjene zemlje sve do najsevernijeg rta Grenlanda

To više nije "običan" diplomatski spor između Vašingtona i Kopenhagena, primećuje brazilski geopolitičar Lukas Lejroz. To je u stvari novi i žestoki šamar i EU i Danskoj, čije su elite poverovale u svetski "poredak zasnovan na pravilima". Prvo i osnovno pravilo je da nema nikakvih pravila. Drugo je da sva pravila diktira Vašington.

I to je očigledan primer kako Tramp sprovodi takozvanu Donroovu doktrinu, koja se može sažeti na sledeći način: "Sve je na zapadnoj hemisferi naše, i venecuelanska nafta, i Kuba i Kanada, itd, od Ognjene zemlje sve do najsevernijeg rta Grenlanda".

"Donroova doktrina" je igra reči. "Doni" je Tramp, Monro je američki predsednik koji je 1823. godine proglasio da je čitav američki kontinent vlasništvo SAD.

Inače, ovo nije prvi put da Tramp pominje američke pretenzije na ovo severno ostrvo. "Vašington post" je 2019. godine izvestio da "Tramp želi da kupi Grenland", uz pitanje "Koliko bi to koštalo?". "To bi bio odličan posao sa nekretninama", zaključio je Tramp.

Naš izbor

Izolovani u svojim mozgovima: EU kao krvožedna politička i ekonomska grana NATO-a

Izjave specijalnog američkog izaslanika za Grenland, da SAD ne nameravaju da osvoje ili okupiraju Grenland predstavljaju samo retoričke ukrase, smatra Lejroz, koje ne mogu da prođu elementarne racionalne analize: "Sve činjenice, uprkos umirujućoj retorici  koja povremeno dolazi iz Vašingtona, ukazuju da američki stav počiva jedino na sili".  

Kako dodaje Lejroz: "Istorija međunarodnih odnosa nedvosmisleno pokazuje da suverenitet nije garantovan ugovorima ili formalnim deklaracijama, već konkretnom sposobnošću da se on odbrani".

I tako je srušen još jedan veliki zapadni mit. Trampova administracija sada odbacuje liberalne narative, prema kojima, štaviše, pokazuje otvoreni prezir.

Svi su aduti u Trampovim rukama

Zapravo, interesovanje SAD za Grenland prethodi Trampu i utemeljeno je u američkim geopolitičkim interesima.

Nakon što su kupile Aljasku 1867. godine, SAD su nekoliko puta pokušavale da preuzmu kontrolu nad Grenlandom – najpre 1910. godine, u okviru složenog predloga razmene teritorija, koji je uključivao Filipine, Zapadnu Indiju i Severni Šlezvig. Potom 1917. godine i, ponovo, 1946. godine, kada je Amerika ponudila Danskoj 100 miliona dolara za Grenland.

Kako Tramp dobija Grenland u četiri jednostavna koraka

SAD su uspostavile vojno prisustvo na Grenlandu, na osnovu sporazuma o odbrani iz 9. aprila 1941. godine. Do kraja Drugog svetskog rata, SAD su bile aktivne na 17 lokacija na Grenlandu. Sporazumom iz 1951. NATO je priznao danski suverenitet nad ostrvom, a sporazumom iz Igalikua, od 6. avgusta 2004, prisustvo SAD je bilo ograničeno na vazduhoplovnu bazu Tule.

Grenland ostaje važan za SAD ne samo zbog svojih bogatih resursa (grafit, bakar, nikl, titanijum...), već, pre svega svoj strateški položaj na Arktiku i, prema Trampovim rečima, zbog "prisustva Kine i Rusije".

Sve to sada izaziva paniku u Evropi, koja prekasno otkriva da se njena bezbednost ne može održati pukom moralističkom retorikom.

Trampova logika i logika njegove administracije je daleko jednostavnija i efikasnija: "Ono što ne možeš da kupiš, možeš da otmeš, ili ukradeš".

S tom što su, u odnosu na ranije pokušaje, sve karte ovoga puta u Trampovim rukama.