Nakon što je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok poručila EU da su u ratu sa Rusijom, a komesar EU za spoljnu politiku Žozep Borelj pozvao Zapad da nastavi da naoružava Kijev kako bi pobedili Moskvu, sve više medija piše da je sukob u Ukrajini prerastao u otvoreni rat Zapada i Rusije.
Tako je kolumnista britanskog lista "Gardijan", Martin Ketl, ocenio da je slanje zapadnih tenkova Kijevu pokazatelj da su Rusija i Zapad u ratu.
Slanje zapadnih tenkova Ukrajini ne znači, kao što neki političari impliciraju, da je sukob skoro gotov. On će i dalje trajati mesecima, ako ne i godinama, smatra Ketl.
Ipak, navodi on, slanje tenkova u Ukrajinu je važan trenutak iz tri razloga.
Prvi je, navodi on, da tenkovi Ukrajini daju vojnu prednost koja bi, prema rečima Eda Arnolda iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, mogla da bude transformativna.
Tri tipa zapadnih borbenih tenkova koji se sada koriste u Ukrajini – američki "M1 abrams", nemački "leopard 2" i britanski "čelendžer 2" – svi su znatno moćniji od "T-72" iz sovjetske ere, koji čine većinu ruskih i ukrajinskih tenkova. Isto važi i za francuske tenkove "leklerk", čije slanje u Ukrajinu nije isključeno, navodi Ketl.
Svi ovi zapadni tenkovi imaju veću pokretljivost, ubojitiju vatrenu moć i jači oklop od onih koje koristi Rusija. Ovo ih takođe čini težim, što daje prednost lakšim ruskim tenkovima na močvarnom terenu,, piše "Gardijan".
Uprkos tome, savremeni sistemi za kontrolu i navigaciju zapadnih tenkova daju im sveobuhvatnu sposobnost da deluju u kombinovanim manevrima artiljerije i pešadije, uključujući i noćne operacije u kojima Rusi, kako navodi Britanac, ne mogu da ima pariraju.
Ove prednosti, navodi kolumnista "Gardijana", daju zapadnim tenkovima potencijal da probiju ruske linije i kontrolišu oblik sukoba na značajnim delovima "okupirane" teritorije. Tenkovi takođe mogu da igraju ključnu ulogu u odbrani ukrajinskih linija od kontranapada.
Ali najprivlačniji potencijal ovog oružja za Ukrajinu i njene saveznike je da bi, ako budu uspešni kao što ih predstavljaju, mogli na kraju da dovedu Kijev u poziciju da diktira Moskvi prekid vatre i mirovne uslove, piše Ketl za "Gardijan".
Do toga je, međutim, dug put. Dva neposredna upozorenja se ističu – brojevi i logistika. Ukrajina je tražila 300 tenkova. Dobiće ih manje od 100.
Tu je i nezanemarljiva stvar dovođenja tenkova na liniju fronta. Američki tenkovi su očigledno još uvek u Severnoj Americi. Takođe im je potrebno mnogo rezervnih delova.
"Njujork tajms" prenosi da bi njihovo raspoređivanje moglo da potraje godinama.
Nasuprot tome, nemački "leopardi" su u Evropi i mogu se servisirati kod ukrajinskih suseda. Ipak, svi oni moraju da stignu na bojno polje. Potrebno je uspostaviti odgovarajuće linije za snabdevanje i održavanje a to se neće dogoditi tek tako, piše "Gardijan".
Drugi razlog zašto su odluke Berlina i Vašingtona prekretnica je taj što se Nemačka "isprsila" i zauzela stav, piše Ketl.
Nemačka je već potrošila više na podršku Ukrajini od bilo koje druge evropske zemlje (uključujući Veliku Britaniju) i poslala velike pokretne topove i oklopna vozila, ali Olaf Šolc vodi zemlju koja (za razliku od Britanije ili Francuske) mora stalno da gleda i na istok i na zapad, piše "Gardijan".
Šolc je odlagao slanje tenkova sve dok SAD nisu poslale svoje i radio je u svom tempu a ne po nalogu posmatrača kao što je to uradio Boris Džonson, naveo je Ketl.
Poslednji razlog zašto su ovonedeljna saopštenja važna jeste to što je ovo sada, jasnije nego ranije, "rat Zapada protiv Rusije zbog nezavisnosti Ukrajine", piše "Gardijan".
"To ne znači da je to rat koji je Zapad tražio. Niti da su ukrajinske snage samo zastupnici zapadnih interesa. Niti su ciljevi zapada išta osim defanzivnih; oni se ne protežu dalje od pomoći u oslobađanju Ukrajine", piše Ketl.
Slanje tenkova pokazalo je da ne postoji precizna usklađenost između ciljeva i taktike Ukrajine i njenih vojnih saveznika, navodi "Gardijanov" kolumnista.
Sada nema sumnje da su zapadni stavovi "očvrsnuli" i da se saveznici Ukrajine slažu da je postignut ključni trenutak u ratu - forsiranju pobede Ukrajine, navodi "Gardijan". U budućnosti, problem će se pojaviti oko okončanja sukoba, naročito zbog namere Ukrajine da povrati Krim od Rusije, piše Ketl za "Gardijan".
Rešenje ovog problema biće u rukama nezamenjivog saveznika Ukrajine - američke administracije.
"Vladimir Zelenski je konačno dobio nešto od onoga što je tražio kada je odleteo u Vašington pre Božića, ali da bi to postigao, neizbežno je predao veći deo budućnosti Ukrajine u ruke Džozefa Bajdena", zaključuje kolumnista "Gardijana".