Trampova administracija je više puta ponovila da SAD moraju da preuzmu kontrolu nad Grenlandom, opravdavajući svoje pretenzije sa "stanovišta nacionalne bezbednosti" i upozoravajući da će "nešto preduzeti" povodom teritorije "sviđalo im se to ili ne".
Ovo stavlja EU i NATO u težak položaj. Grenland, uglavnom samoupravni deo Danske, nije član bloka, ali Danska jeste. Istovremeno, arktičko ostrvo je pokriveno garancijama odbrambenog saveza kroz članstvo Danske.
"Gardijan" je, stoga, izdvojio nekoliko opcija za jasnu strategiju EU kako da odbrani "suverenitet i teritorijalni integritet i pravo Grenlanda i Danske da odlučuju o pitanjima koja ih se tiču".
Diplomatija i arktička bezbednost
Američki državni sekretar Marko Rubio, trebalo bi u sredu da se sastane sa ministrima spoljnih poslova Danske i Grenlanda, ali su ambasador Danske u SAD Jesper Miler Serensen, i izaslanik Grenlanda Jakob Isbosetsen već počeli da lobiraju kod američkih zakonodavaca.
Diplomatski angažmani će delimično imati za cilj da se pozabave bezbednosnim zabrinutostima SAD, prvo naglašavajući da postojeći američko-danski ugovor o odbrani iz 1951. godine, ažuriran 2004. godine, već dozvoljava masovno širenje američkog vojnog prisustva na ostrvu, uključujući nove baze.
U poruci usmerenoj direktno na republikance van Trampovog MAGA kruga, oni će takođe naglasiti da bi, kako je rekla danska premijerka Mete Frederiksen, američki napad na Grenland značio "kraj NATO-a" zato što bi se jedna članica okrenula protiv druge.
Konkretnije, ambasadori NATO-a su se navodno prošle nedelje u Briselu saglasili da transatlantski savez treba da pokrene korake ka povećanju vojnih izdataka na Arktiku, raspoređivanjem više opreme i održavanjem većeg broja vežbi kako bi se ublažile bezbednosne zabrinutosti SAD.
Iako su Trampove tvrdnje da je Grenland "svuda pun kineskih i ruskih brodova" očigledno preuveličane, diplomate veruju da bi neka vrsta usklađenog zapadnog poteza za jačanje spoljne bezbednosti Grenlanda mogla biti najbezbolniji izlaz iz krize.
Zvaničnici EU su rekli da bi se ovo moglo modelirati po uzoru na "Baltičku stražu", NATO operaciju pokrenutu prošle godine radi obezbeđivanja infrastrukture u Baltičkom moru, i "Istočnu stražu", koja je proširila koncept kako bi se šire zaštitio istočni bok Evrope od dronova i drugih pretnji.
Ekonomske sankcije
U teoriji, EU - tržište od 450 miliona ljudi - ima značajan ekonomski uticaj na SAD i mogla bi da zapreti odmazdnim merama, od zatvaranja američkih vojnih baza u Evropi do zabrane kupovine američkih državnih obveznica.
Sankcije su instrument EU protiv prinude ili "trgovinska bazuka", koja daje Evropskoj komisiji moć da zabrani ulazak američke robe i usluga na tržište EU, primeni carine, oduzme im prava intelektualne svojine i blokira njihove investicije.
Ali to bi zahtevalo da nacionalne vlade bloka pristanu da koriste tu "bazuku", što - nevoljne da nanesu ekonomsku štetu bloku i željne da zadrže SAD zbog Ukrajine - izgleda malo verovatno da će učiniti, čak i kada su se suočile sa Trampovim pretnjama trgovinskim carinama.
Evropa se oslanja na američke tehnološke kompanije u svim mogućim oblastima, primetio je Žan-Mari Geno, bivši visoki zvaničnik UN. "Bilo da je u pitanju zaštita podataka, veštačka inteligencija ili ažuriranja softvera, uključujući i za odbranu, Evropa ostaje na milosti i nemilosti američke dobre volje".
Štaviše, da bi svaka pretnja ekonomskim sankcijama bila efikasna, Tramp bi morao da veruje da je stvarna – što, barem do sada, očigledno nije.
Investirajte u Grenland
Grenlandska ekonomija se u velikoj meri oslanja na godišnje subvencije iz Danske, koje su prošle godine iznosile oko 530 miliona evra, što pokriva otprilike polovinu budžeta javne potrošnje ove ogromne teritorije i predstavlja oko 20 posto njenog BDP-a.
Trampova obećanja da će "investirati milijarde" u ostrvo, EU bi mogla da nadoknadi.
Nacrt predloga Komisije iz septembra sugeriše da bi EU mogla da udvostruči svoje obaveze prema Grenlandu kako bi se izjednačile sa godišnjim danskim grantom, dok bi ostrvo takođe moglo da aplicira za do 44 miliona evra finansiranja EU za udaljene teritorije povezane sa EU.
Dok Vašington možda ima milijarde više da ponudi nego Brisel, Grenlanđani bi, kada steknu nezavisnost, možda bili neradi da izgube svoj sistem socijalnog osiguranja nordijskog tipa.
Pošaljite trupe
Sve gore navedeno zahteva vreme. Štaviše, nije jasno da bi Trampove ambicije u vezi sa Grenlandom bile zadovoljene sporazumima ili poboljšanom bezbednošću Arktika.
U radu za uticajni tink-tenk Brojgel, Moreno Bertoldi i Marko Buti tvrdili su da vlade EU treba "proaktivno da zaštite Grenland od ekspanzionizma SAD", dodajući: "EU ima kapacitet za brzo raspoređivanje i trebalo bi ga aktivirati."
U dogovoru sa Kopenhagenom i Nukom, rekli su, evropske trupe treba rasporediti na ostrvu "kao signal posvećenosti Evrope teritorijalnom integritetu Grenlanda". Iako to ne bi sprečilo aneksiju SAD, učinilo bi je daleko komplikovanijom.
"Iako ne bi bilo potrebe za oružanim sukobom, spektakl američkog zarobljavanja trupa svojih najbližih saveznika uništio bi kredibilitet SAD, okaljao bi njen međunarodni ugled i snažno uticao na američku javnost i Kongres", tvrdili su.
Portparol nemačke vlade rekao je prošle nedelje da Berlin radi na planu "koji uključuje evropsko odvraćanje" u slučaju da SAD pokušaju da zauzmu Grenland, dok je francuski ministar spoljnih poslova, Žan-Noel Baro, prošle godine pomenuo mogućnost raspoređivanja francuskog vojnog kontingenta.
Kapacitet EU za brzo raspoređivanje je okvir za brzo slanje do 5.000 vojnika iz nekoliko različitih zemalja članica, pod komandom EU, za reagovanje na krize van bloka. To bi moglo da promeni proračune SAD, veruju stručnjaci i neki političari.
"Niko ne veruje da je rat između SAD i EU poželjan ili da se može dobiti", rekao je Sergej Lagodinski, poslanik Evropskog parlamenta iz redova nemačkih Zelenih. "Ali vojni potez SAD protiv EU imao bi razarajuće posledice po odbrambenu saradnju, tržišta i globalno poverenje u SAD".
To bi, nada se "Gardijan", možda nateralo Trampa da dvaput razmisli. Možda.